Setva krize, žetva nezadovoljstva

Vazduh je pun baruta koji donose vetrovi sa istočnog bojišta, pa je jedna iskra bila dovoljna da se evropska zemlja, i to ona obradiva, nađe u plamenu. I metaforično i doslovno: poljoprivrednici u Holandiji u znak protesta palili su gume, a u Francuskoj bale sena. Od 27 država članica EU, demonstracije farmera nisu za sada preplavile puteve i gradske ulice samo u Češkoj, Sloveniji, Luksemburgu, Austriji, Estoniji, Danskoj, Finskoj i Švedskoj. „Seljačkoj buni”, koja je počela 15. decembra u Nemačkoj, poslednji su se pridružili španski poljoprivrednici, 6. februara.

Svi oni se žale na visoke cene goriva, preterane regulative EU i njenu strategiju „od njive do trpeze”, čiji je cilj da smanji upotrebu pesticida i đubriva 50 odsto i da 25 procenata uzgoja do 2030. bude organsko. Pobunu rasplamsavaju i visoki troškovi proizvodnje i opadajući prihodi, jer nacionalne vlade hoće da snižavanjem cena hrane ublaže inflaciju. Međutim, postoje i specifični izvori nezadovoljstva, od zemlje do zemlje.

Nemački zemljodelnici protestuju jer im je vlada smanjila subvencije za dizel-gorivo, njihove kolege u Grčkoj zahtevaju veću nadoknadu za gubitke izazvane prirodnim katastrofama, dok francuski „traktorski korpusi” dejstvuju na frontu protiv sporazuma o slobodnoj trgovini.

Događaj koji je izazvao „efekat leptira” u celoj Evropi zbio se u Nemačkoj. Vladin predlog prve verzije budžeta za 2024, koji je odbacio Ustavni sud, stvorio je rupu od 60 milijardi u nemačkim finansijama. Kancelar Olaf Šolc morao da nađe rešenje i napravi rezove, kako bi smanjio deficit. Kola su se slomila na poljoprivredi. Krajem decembra prošle godine vlada najveće evropske ekonomije najavila je povećanje poreza i smanjenje subvencija u tom sektoru, ukidajući privilegije za agrar, poput poreske olakšice za dizel, koja postoji već 70 godina. Protesti koji traju od najavljene vladine odluke, kulminirali su 15. januara, kada je tridesetak hiljada poljoprivrednika izašlo na ulice Berlina, oko 5.000 traktora je paralisalo prestonicu, a manifestacija nezadovoljstva bilo je i u drugim većim gradovima. Vlasti su „povukle ručnu”, obznanivši da će se agrarna reforma sprovoditi postepeno, kroz višegodišnje prilagođavanje. Ipak, sindikati kažu da će protesti prestati tek kada odluka o smanjenju subvencija bude u celini poništena. To će zavisiti od ishoda glasanja Bundesrata, parlamenata saveznih država, što se verovatno neće desiti pre 22. marta. 

Za razliku od nemačkih seljaka, francuski su podigli bunu zbog uvoza jeftine hrane iz dalekih krajeva sveta, poput Novog Zelanda i Čilea, gde ne važe stroge regulative kojima moraju da se povinuju evropski poljoprivrednici. Zato su i pregovori o zaključenju trgovinskog sporazuma između EU i bloka Južne Amerike Merkosur, koji čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, bili posebno izvor nezadovoljstva. Iz perspektive francuskih farmera, takav sporazum otvara vrata nelojalnoj konkurenciji na tržištu šećera, žita, mesa i drugih proizvoda, koji ne podležu pravilima zaštite životne sredine EU. 

Za proteste vazda orni i spremni Francuzi izveli su stotine traktora i sproveli blokade glavnih saobraćajnica, u operaciji koju su nazvali „opsada Pariza”. Vlasti su shvatile ozbiljnost situacije, te su odustale od povećanja poreza na dizel, obećali 150 miliona evra pomoći, a predsednik Emanuel Makron se na samitu evropskih lidera usprotivio potpisivanju sporazuma sa državama Merkosura. Ovakav zaokret je primirio dva najveća sindikata, koji su pozvali članove da uklone barikade i obustave proteste. Ali oni koji predstavljaju male poljoprivrednike i dalje su nezadovoljni i najavljuju da će nastaviti sa akcijama. 

Arno Ruso, predsednik najvećeg sindikata FNSEA, rekao je da će farmeri pratiti da li će vlada realizovati obećanja do juna. Upozorio je da neće prezati od ponovnog organizovanja demonstracija na leto, što je svojevrsni Damoklov mač nad vladom koja se priprema za Olimpijske igre u Parizu. 

Poljskim farmerima takođe smeta uvoz stranih prehrambenih proizvoda, ali ne onih iz latinoameričkih zemalja, već iz komšiluka. Iako su Poljaci bili jedni od najvećih donatora oružja Ukrajini od početka rata, farmerima je ipak bitniji sopstveni profit od dešavanja u Hersonu ili Zaporožju. 

„Ukrajinska pšenica treba da ide tamo gde joj je mesto, u Aziju ili Afriku, a ne u Evropu”, naveo je poljski sindikat poljoprivrednika prošlog meseca, koji je najavio blokadu graničnih prelaza sa Ukrajinom. 

Ako se izuzmu pojedine nacionalne specifičnosti, aktuelna pobuna evropskih farmera predstavlja „podrhtavanje tla” usled ratnih dejstava na istoku starog kontinenta – što posredno, zbog skoka cene nafte na svetskom tržištu, što neposredno, zbog sporazuma između Evropske unije i Ukrajine. EU je u junu 2022. odlučila da liberalizuje trgovinu sa Kijevom, što je podiglo branu za poplavni talas jeftinih ukrajinskih namirnica. Nezadovoljni poljoprivrednici su 1. februara sa oko hiljadu traktora zakrčili prilaz sedištu Evropske komisije u Briselu, gde se održavao samit Evropske unije. Konvoji traktora gnevnih farmera, posle višenedeljnih protesta širom Evrope, ušli su u srce unije uz tutnjavu motora, zaglušujuće trubljenje i petarde, kako bi evropskim liderima skrenuli pažnju na svoje probleme s prevelikim troškovima, pravilima i birokratijom. Iako odocnelo po kalendaru poljoprivrednih radova, „duboko zimsko oranje Brisela” dalo je rezultate. Evropska komisija je objavila planove o zaštiti poljoprivrednika od jeftinog izvoza iz Ukrajine tokom rata i dozvolila farmerima da koriste deo zemlje koja nije bila u upotrebi zbog ekoloških pravila unije. Ove „relaksirajuće mere” tek treba da odobri 27 članica i Evropski parlament, ali neka pitanja i dalje ostaju otvorena. 

„Ovde smo da stvorimo koaliciju farmera u Evropi”, rekla je Ana Mahe iz irske Alijanse poljoprivrednika na protestu u Briselu, dok je Dikens Bart, proizvođač mleka i predsednik Odbrambenih snaga farmera Belgije, kazao da bi protesti mogli postati nasilniji kako se izbori za Evropski parlament približavaju. „Političari ne rade ništa i izgleda da ne žele da nas slušaju. Dakle, moramo nešto da učinimo. Nemamo šta da izgubimo, a opasno je kada čovek nema šta da izgubi”, upozorio je Bart. 

Seme nezadovoljstva onih koji žive na zemlji i od zemlje već je rodilo (ne)očekivane plodove. U martu prošle godine holandska populistička stranka iskoristila je talas ruralnog nezadovoljstva da bi ostvarila veliku pobedu na izborima. Pokret poljoprivrednika građana (Boer Burger Beweging) nastao je iz masovnih demonstracija protiv ekoloških politika vlade, a sada je najveća stranka u holandskom senatu. Anketa koju je prethodnog meseca objavio istraživački centar Evropskog saveta za spoljne odnose pokazala je da bi desničarska grupa u EP Identitet i demokratija (ID), koja uključuje i stranku Alternativa za Nemačku, koja je podržala poljoprivrednike, mogla da sa pete skoči na treću poziciju po broju poslanika u Evropskom parlamentu, nakon izbora u junu.

S obzirom na to da poljoprivrednici sve više dobijaju podršku evropskih konzervativaca, može se očekivati da će nacionalne vlade, kao i briselska administracija, činiti ustupke poljoprivrednicima. Barem dok izbori ne prođu.

Bauk ukrajinskih farmi kruži Evropom

Od početka procesa pristupanja Ukrajine evropskoj zajednici pojavila se zabrinutost zbog mogućeg uticaja ove globalne poljoprivredne sile na raspodelu subvencija EU. Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) EU čini sistem subvencija od 55 milijardi evra godišnje, i na njoj duže od 60 godina počiva evropska sigurnost, kada je hrana u pitanju. ZPP se oduvek zasnivala na postulatu „velike farme, zajednički standardi”, ali broj gazdinstava u EU opao je za trećinu od 2005. Strah da će Ukrajina uzeti veliki deo kolača počiva na činjenici da je veličina prosečne porodične farme u toj zemlji od 50 do 100 hektara, u odnosu na prosek od 17,4 hektara u EU.

Italijanski farmeri prešli Rubikon

Italijanski poljoprivrednici poslednjih nedelja postavili su blokade širom zemlje, zbog navodnih planova Brisela da natera Italijane da jedu meso uzgojeno u laboratoriji i brašno od insekata. Demonstracije koje su bile najavljene za petak u centru Rima otkazane su u poslednjem trenutku, nakon što je premijerka Đorđa Meloni obećala da će vlada preduzeti mere da obezbedi fer cene poljoprivrednih proizvoda. Simbolično, konvoj od nekoliko traktora je ipak stigao do Koloseuma, a poljoprivrednici zahtevaju sastanak sa Melonijevom ili će u suprotnom, kako su rekli, blokirati glavni grad, napravivši paralelu sa Maršom na Rim 1922. godine Benita Musolinija.

Nerealne regulative 

Mnogi farmeri se žale da se pravila EU u oblastima kao što su navodnjavanje i dobrobit životinja suviše strogo tumače. Oni tvrde da su zelene politike poput strategije „od njive do trpeze” nerealne, ekonomski neizvodljive i osuđene na neuspeh. Prema podacima Evrostata, cene poljoprivrednih proizvoda pale su u proseku za skoro devet odsto između trećeg kvartala 2022. i istog perioda prošle godine. Samo su retki proizvodi, poput maslinovog ulja, izbegli ovaj trend.

Grčki ratari na „Solunskom frontu”

Grčki poljoprivrednici i drugi predstavnici primarnog sektora održali su veliki miting tačno pre nedelju dana u Solunu u znak protesta zbog rasta cena proizvodnje. Farmeri, koji su pogođeni povećanjem troškova i štetama na usevima usled nedavnih poplava i požara, okupili su se ispred sajma „Agrotika”. Oni iz Tesalije i drugih delova Grčke stigli su u Solun neposredno nakon što su predstavnici poljoprivrednika iz Larise i Kardice najavili da nameravaju da zaoštre proteste narednih dana. Poljoprivrednici su se potom pridružili svojim kolegama iz regiona Centralne Makedonije, koji se kod južne kapije sajma sa traktorima nalaze od 1. februara. Grčka vlada je predstavila novi paket podrške poljoprivrednicima, koji obuhvata poreske olakšice, petomesečni popust na električnu energiju, otpis kredita i obećanje da će ubrzati isplatu sredstava iz fondova za oporavak od poplava u centralnom delu Grčke. Ipak, udruženja poljoprivrednika su sa protesta u Solunu poručila da mere koje je predložila vlada predstavljaju samo, kako je navedeno, „kap u moru” i najavili da će intenzivirati blokade auto-puteva.