Нови радари виде далеко преко граница Србије

Стари Бановци – У сремској равници, у близини Старих Бановаца, налази се радарски положај 126. бригаде за ваздушно осматрање, јављање и навођење (ВОЈИН) Војске Србије. Запоседнут још у временима СФРЈ, деценијама је позната локација кроз коју је временом прошла радарска техника совјетске, британске и америчке производње.

Током НАТО агресије положај је био приоритетна мета непријатељских снага, у више наврата је погађан пројектилима и бомбама, не само због радара већ и чињенице да се ту налазио и оперативни центар. Срећом, тада нико није страдао јер су људство и техника на време дислоцирани, а бригада је успешно извршавала своје задатке до краја рата.

Све је то део историје, али је положај у Старим Бановцима и данас важан, не само због локације већ и нове технике која је на њему размештена. Реч је о радарима ГМ400 француске производње, који без претеривања спадају у најмодернија средства те врсте у свету.

Екипу „Политике” је на положају, са кога поглед преко војвођанске равнице допире до хоризонта, а на једном правцу се тек назире Фрушка гора, дочекао пуковник Јовица Кепчија, командант 126. бригаде ВОЈИН, који је и сам овде службовао осам година. Са њим и његовим сарадницима одлазимо до новог радара, постављеног на мањем вештачком узвишењу, чија велика антена у облику правоугаоника се окреће „скенирајући” небо над Србијом, али и далеко преко њених граница.

Пуковник Кепчија каже да је ово најзначајнија набавка нових радара после вишедеценијске паузе у опремању. У наоружању ове јединице још увек се налазе и радари британске и америчке производње којима јединица располаже још од времена некадашње ЈНА.

„Са становишта унапређења система ваздушног осматрања и јављања ово опремање и оперативна употреба радара ГМ400 представља значајно унапређење наших просторних и информационих могућности. Ови радари на даљинама преко 500 и висинама преко 30 километара откривају све врсте летелица, укључујући и оне са малом одразном површином. Нема сумње да Војска Србије данас има најмодерније радаре у региону. Штавише, ми смо први корисници најмодерније верзије ових радара чија је прецизна ознака ’ГМ403 алфа’”, каже за „Политику” пуковник Кепчија.

Сам пријем радара, после завршеног уговарања и обуке, иначе има две фазе – фабрички и локацијски пријем. Прва фаза се обавља у самој фабрици, а друга на радарском положају према посебној процедури. У Старим Бановцима тренутно се налазе два радара типа ГМ400, један је већ у пуној употреби, а други се налази у фази локацијског пријема.

Пуковник Кепчија са великим задовољством најављује и скору испоруку радара ГМ200 средњег домета, који су такође производ компаније „Thales”, француског гиганта електронске наменске индустрије. Он истиче и значај система аутоматизације за центре ВОЈИН на чијeм развоју и имплементацији раде домаћи стручњаци.

„Што је степен аутоматизације већи и ефикаснији, време потребно за потпуну обраду података осматрања, односно стварање информације, а самим тим и за реакцију је краће”, каже пуковник Кепчија.

Иначе, габарити радара ГМ400 мањи су него што би лаици очекивали. Могло би се рећи да је, са склопљеном антеном, димензија стандардних контејнера за транспорт робе. Управо је зато, стављањем на приколицу шлепера, једноставан за транспорт, а постоји и верзија која ради са возила и истом се опрема и Војска Србије.

Поручник Марко Манојловић нам показује малу кабину у којој је такозвани мозак радара, а ту је и лаптоп на коме се могу очитати сви параметри. Постоји и апликација за одржавање па софтвер сам сигнализира оператерима када је време да се поради на таквим пословима. Осим на енглеском, произвођач је на радару упозорења при кретању у и око њега исписао и на српском језику – ћирилицом.

„Подаци са овог радара се очитавају помоћу три дисплеја, један је на самом радару, на другом је омогућен даљински рад са удаљености и до 500 метара, што је у ратним условима изузетно важно како би се у случају дејства непријатеља сачували животи оних који раде на радару у том тренутку, а са трећег би се могло управљати и са више стотина километара када постоји одговарајућа телекомуникациона инфраструктура за пренос података”, објашњава поручник Манојловић.

Он нам на другом екрану, у оближњем објекту, показује ситуацију у ваздушном простору над Србијом, али и ширем окружењу. У том тренутку ГМ400 је детектовао неколико стотина ваздухоплова, а може да открије невероватних 10.000 „трагова” па и више, како то кажу „војиновци” у својој стручној комуникацији.

„Радар је отпоран на ометање, такође може и да прецизно показује релативне координате између циљева, што је важно приликом навођења ловачке авијације”, каже поручник Манојловић.

Радари 126. бригаде ВОЈИН практично раде нон-стоп, са изузетком ретких и веома кратких прекида због потреба одржавања. На ГМ400 у смени ради свега двоје оператера. Један од њих је водник прве класе Александар Остојић, који је, као и поручник Манојловић, био у Француској на обуци.

„Био сам на обуци у фабричким капацитетима компаније ’Thales’ у Лимуру, граду око 50 километара удаљеном од Париза. Настава је била на енглеском, са специфичном стручном терминологијом. У Србији смо савладавали теоријски део, а у Француској смо се у пракси упознали са радаром”, објашњава водник прве класе Остојић.

На крају ове обуке полаже се испит.

„Радар је другачији и захтевнији у сваком погледу у односу на своје претходнике и захтева много боље познавање информатике и софтвера. Свакако да ми је досадашњи рад на радарима помогао да лакше схватим принципе и начин на који функционише радар ГМ400”, истиче водник прве класе Остојић.