Феномен успеха „Азбуке”

Недавно је на једној телевизији завршен, на другој започет серијал од 11 епизода „Азбуке нашег живота” Јелене Бајић Јочић. Заправо, ово је наставак већ виђене савремене драмске игране серије с истим и допуњеним ликовима. Не би било лепо да препричавам садржину и да кварим доживљај будућим гледаоцима. Хтела бих да се задржим на невероватној гледаности и начину саопштавања, представљању врло озбиљних тема – кризе породице, брака и партнерских односа.

Први серијал се завршава разводом, други започиње градњом нове породице и суочавањем са самоћом. Сада су ту две породице, стари и нови укућани. Наиме у првом серијалу упознали смо се са брачним паром Поповић, иза којих је 25 година брака започетог још у студентским данима, Весном (Александра Јанковић), ТВ монтажером и новинаром и Урошем (Јадран Малкович), успешним привредником, њихове двоје деце, Марта (Миона Марковић) и Лука (Ђорђе Мишина), који студирају у иностранству.

Брак је пукао и ево нас после девет месеци, у новим околностима и врло важним темама које нас све дотичу. Нижу се различити проблеми брак, развод, нови брак (Ана, Исидора Симијоновић), нови кораци ка новим везама (Вељко, Радивоје Буквић). Следећи су деца, велика са својим пртљагом и успеха и живота на страни и њиховим љубавним проблемима (хомосексуалност), али и подизање новорођенчета и постпорођајне кризе. Следећи ниво је значај пријатеља и пријатељства у свим околностима (Сунчица Анђелке Прпић, Лидија Анастасије Мандић и Горан Недељка Бајића), као и њихово велико срце и још веће око и пружена рука да једни друге разумеју и међусобно се у важном моменту испомогну.

Долазимо и до још неких веома значајних тема, крутости служби социјалне заштите и немогућности остваривања старатељства, теме геј популације, бизниса „на кварно”, самоће и усамљености, и изнад свега можда и најважнијег проблема сваког времена и многих појединаца – партнерског психичког злостављања, „без модрице” и доказа, реалне приче која може да се деси свакоме. И на крају, порука важнија од свих – да сви можемо да будемо подршка једни другима.

Тема је много, али вештом руком изузетне креаторке и редитељке Јелене Бајић Јочић, њеним пажљивим избором одличних глумаца, сцена и кадрова све је упаковано у један изузетан, културан доживљај, без вулгарности и простаклука, леп за око, лековит за душу. Улоге сценографа, монтажера, сниматеља, избора музике доприносе општем утиску. Серије се темеље на романима Мирјане Бобић Мојсиловић који су на моменте били само импулс да се оде и даље. Остали смо задивљени како се о тако тешким и озбиљним проблемима може говорити на овако суптилан, интелектуалан начин.

Бранка Радовановић