Рак је излечив када се јавиш на време

Сваке године више од 19 милиона људи у свету оболи од рака, а мрачне су прогнозе да ће се до 2040. број новооболелих повећати на чак 30 милиона годишње. Србија нажалост спада међу земље са високим ризиком умирања од малигних болести.

Постоје спознаје за које никада нисмо спремни, које нас унапред јако плаше, истине на које се не усуђујемо да помислимо чак и ако верујемо да смо јако храбри. У наше време, сазнање да се болује од рака, изазива шок, очајање и неретко помисао на смрт. А чак 30–50 одсто свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем.

– Рак дебелог црева спада у три најучесталије локализације малигног тумора, уз рак плућа и рак дојке. И мада онколози све јасније објашњавају да се рак данас лечи, посебно уколико је откривен на време, ова болест у Србији још увек је табу. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, малигни тумор дебелог црева чини 10,9 одсто свих нових случајева рака код мушкараца и 9,5 одсто код жена – објашњава С. Милојевић из Националног инвалидског удружења „ИЛКО Србија”.

Најчешће малигне болести у Србији су рак плућа (око 7.000 новооболелих годишње), рак дебелог црева (око 5.200) и рак дојке (4.450). А који су то знаци упозорења када је рак дебелог црева у питању које не би требало игнорисати?

– Чешћи грчеви у стомаку, поремећај пражњења црева, учестали осећај умора, необјашњиви губитак тежине јер ћелије рака користе много залиха енергије. Исто тако, ако у столици приметите било какав траг крви, или је врло тамне боје, обратите се лекару. Тест на окултно крварење ће открити да ли има крви у столици. Колоноскопија је такође неопходан преглед којим се могу детектовати полипи и касније хируршки уклонити – каже наша саговорница.

Некада се у процесу хируршког лечења од рака дебелог црева, пацијентима изводи стома-хируршки формиран отвор на предњем делу трбушног зида, као начин даљег пражњења црева. Стома може бити привремена – када пацијент носи помагало неколико месеци или стална – до краја живота. Пацијенти у нашим болницама на то често нису унапред припремљени па психолошки тешко реагују.

– Они су тада у стању шока, велике збуњености, страха од смрти, без обзира на пол, године, образовање, вероисповест, сви се повлаче у себе јер их мучи безброј питања: да ли ће их брачни друг или партнер сада прихватити, подржати, како да саопште деци и унуцима да имају изведену стому и да ће са њом бити до краја живота, хоће ли умети да правилно мењају помагало, како ће сада да се хране, хоће ли моћи да раде, каква ће бити њихова интима – наставља причу Снежана С. Милојевић, која и сама већ три деценије има изведену стому и живи нормалан и активан живот испуњен несебичним помагањем пацијентима, испуњен љубављу, путовањима, рекреацијом, уметношћу.

– Често морам да подигнем блузу да виде кесу јер не верују да имам већ 33 године изведену стому-илеостому. У тренутку се освесте, придигну, јави се оптимизам да могу напред. А тек када чују да ми је стома донела и љубав мог живота и да је пријатељство два стомичара прерасло у радост заједничког живљења и заједничку посвећеност помоћи пацијентима који пролазе кроз тешко искуство борбе са раком дебелог црева, да схвате да могу победити болест и наставити нормалан живот – каже наша саговорница.

Снежана С. Милојевић је оснивач и успешно руководи Националним инвалидским удружењем „ИЛКО Србија”. Подсећа да наша земља мора активно да ради на подизању услова лечења онколошких пацијената, јачању скрининг програма и подизању свести о важности редовних прегледа и раног откривања болести када се њен даљи развој може успешно спречити, када се болест може успешно лечити, а пацијенти наставити нормалан живот.