Немачка индустрија оде у емиграцију

Сваки трећи немачки произвођач размишља о пресељењу производње у друге земље због економских проблема, што је дупло више од броја забележених 2022. године, пише „Билд”, позивајући се на Зигфрида Русвурма, шефа Федерације немачке индустрије.

Међу онима који планира да се преселе из Немачке налази се и чувени произвођач кућних апарата „Miele”, који планира да отпусти 2.000 запослених у Немачкој и да пресели 700 радних места на своју локацију у Пољској.

Произвођач грејаних тела „Viessman” већ је преселио 3.000 радних места у Пољску.

„Фолксваген” је прошле године саопштио да ће изградити нову фабрику батерија у САД, а БАСФ је најавио планове да уложи 10 милијарди евра у фабрику петрохемије у Кини због укидања радних места у њеном седишту у Немачкој.

Француски произвођач челичних цеви „Vallourec” затворио је производњу у Немачкој у септембру прошле године, док су произвођач гума „Michelin” и његов амерички ривал „Goodyear” рекли да ће затворити и своје немачке фабрике до краја 2025. године.

Све већи број компанија истиче да је њихово „стрпљење са Немачком при крају“ , каже Русвурм. Према његовим речима успоравање привредног раста и високе стопе инфлације, посебно у енергетици, резултирале су мањим инвестицијама, а Берлину недостаје стратегија да преокрене ситуацију.

То доводи до постепеног пада производње и док постојеће производне линије могу наставити да раде неко време, „нове се више не граде у Немачкој“, тврди он.

Многе компаније истичу високе цене енергената, које су скочиле након што је Немачка изгубила приступ руском природном гасу 2022. године, као један од главних узрока својих проблема.

Ово је погоршано и одлуком Берлина да постепено укине нуклеарну енергију и угаљ и да пређе на обновљиве изворе, што је ставило произвођаче који раде у Немачкој у значајно неповољнији положај у поређењу са другим индустријским земљама.

„Нико данас не може са сигурношћу да каже како ће наше снабдевање енергијом изгледати за седам година, и зато нико не може да каже колико ће тада бити високе цене енергената у Немачкој. За компаније које морају да доносе инвестиционе одлуке, то је апсолутно токсично“, рекао је Русвурм у интервјуу за „Фајненшел тајмс” додајући да влада прави грешке у погледу своје енергетске политике са својом амбициозном климатском агендом.

„Компаније кажу да им је све теже да раде било какво дугорочно планирање. Имају велике сумње у наставак улагања у Немачку под овим условима. Услови су бољи другде. И они иду у иностранство“, рекао је Русвурм.

Нестанком предности коју јој је давао јефтини гас, гашењем последњих нуклеарних електрана и не баш одличним условима за обновљиву енергију, многи у Немачкој су схватили да ће им бити тежак задатак да задрже сваку индустрију у земљи, посебно енергетски интензивне и зависне индустрије као што је челик или хемијска индустрија.

„Они који верују да ћемо пустити Немачку да се распадне као индустријска локација нису узели у обзир немачку индустрију", изјавио је раније Роберт Хабек, немачки министар економије.

То је била порука Кини, САД и другима, који покушавају да намаме немачке и европске компаније да изграде производне локације на њиховом тлу, а не у Европи, уз давање огромних субвенција.

Међутим, изгледа да је тај процес незаустављив.