Nemačka industrija ode u emigraciju

Svaki treći nemački proizvođač razmišlja o preseljenju proizvodnje u druge zemlje zbog ekonomskih problema, što je duplo više od broja zabeleženih 2022. godine, piše „Bild”, pozivajući se na Zigfrida Rusvurma, šefa Federacije nemačke industrije.

Među onima koji planira da se presele iz Nemačke nalazi se i čuveni proizvođač kućnih aparata „Miele”, koji planira da otpusti 2.000 zaposlenih u Nemačkoj i da preseli 700 radnih mesta na svoju lokaciju u Poljskoj.

Proizvođač grejanih tela „Viessman” već je preselio 3.000 radnih mesta u Poljsku.

„Folksvagen” je prošle godine saopštio da će izgraditi novu fabriku baterija u SAD, a BASF je najavio planove da uloži 10 milijardi evra u fabriku petrohemije u Kini zbog ukidanja radnih mesta u njenom sedištu u Nemačkoj.

Francuski proizvođač čeličnih cevi „Vallourec” zatvorio je proizvodnju u Nemačkoj u septembru prošle godine, dok su proizvođač guma „Michelin” i njegov američki rival „Goodyear” rekli da će zatvoriti i svoje nemačke fabrike do kraja 2025. godine.

Sve veći broj kompanija ističe da je njihovo „strpljenje sa Nemačkom pri kraju“ , kaže Rusvurm. Prema njegovim rečima usporavanje privrednog rasta i visoke stope inflacije, posebno u energetici, rezultirale su manjim investicijama, a Berlinu nedostaje strategija da preokrene situaciju.

To dovodi do postepenog pada proizvodnje i dok postojeće proizvodne linije mogu nastaviti da rade neko vreme, „nove se više ne grade u Nemačkoj“, tvrdi on.

Mnoge kompanije ističu visoke cene energenata, koje su skočile nakon što je Nemačka izgubila pristup ruskom prirodnom gasu 2022. godine, kao jedan od glavnih uzroka svojih problema.

Ovo je pogoršano i odlukom Berlina da postepeno ukine nuklearnu energiju i ugalj i da pređe na obnovljive izvore, što je stavilo proizvođače koji rade u Nemačkoj u značajno nepovoljniji položaj u poređenju sa drugim industrijskim zemljama.

„Niko danas ne može sa sigurnošću da kaže kako će naše snabdevanje energijom izgledati za sedam godina, i zato niko ne može da kaže koliko će tada biti visoke cene energenata u Nemačkoj. Za kompanije koje moraju da donose investicione odluke, to je apsolutno toksično“, rekao je Rusvurm u intervjuu za „Fajnenšel tajms” dodajući da vlada pravi greške u pogledu svoje energetske politike sa svojom ambicioznom klimatskom agendom.

„Kompanije kažu da im je sve teže da rade bilo kakvo dugoročno planiranje. Imaju velike sumnje u nastavak ulaganja u Nemačku pod ovim uslovima. Uslovi su bolji drugde. I oni idu u inostranstvo“, rekao je Rusvurm.

Nestankom prednosti koju joj je davao jeftini gas, gašenjem poslednjih nuklearnih elektrana i ne baš odličnim uslovima za obnovljivu energiju, mnogi u Nemačkoj su shvatili da će im biti težak zadatak da zadrže svaku industriju u zemlji, posebno energetski intenzivne i zavisne industrije kao što je čelik ili hemijska industrija.

„Oni koji veruju da ćemo pustiti Nemačku da se raspadne kao industrijska lokacija nisu uzeli u obzir nemačku industriju", izjavio je ranije Robert Habek, nemački ministar ekonomije.

To je bila poruka Kini, SAD i drugima, koji pokušavaju da namame nemačke i evropske kompanije da izgrade proizvodne lokacije na njihovom tlu, a ne u Evropi, uz davanje ogromnih subvencija.

Međutim, izgleda da je taj proces nezaustavljiv.