Aлгама против загађења

Да алге могу бити добар савезник у борби против загађеног ваздуха, показао је пројекат који су наши стручњаци покренули још пре шест година, а који је реализован у претходне три. Реч је о инсталацији „Ликвид 3”, односно урбаном фото-биореактору „течно дрво” у којем микроалге загађен ваздух претварају у добар. За сада су постављена три „течна дрвета” – испред Општине Стари град, на Теразијама и у Ужицу, али се о овом изуму „наше памети” чуло и у многим земљама и на различитим континентима.

– Идеја је почела да се развија 2018. године, а ми смо се убрзо пријавили на позив програма „Урбани развој отпоран на климатске промене” у Србији. Од 120 апликација они су изабрали 11 за финансирање, а наш пројекат је на крају добио награду за најбољу иновацију. Основу целог пројекта „носе” еукариотске микроалге, односно алге које личе на биљке. Ове микроалге везују угљен-диоксид из ваздуха и прерађују га у кисеоник, али и за себе везују ПМ честице, односно честице ситне прашине које у градским срединама праве и највише проблема. Из тих ПМ честица алге у себе „упијају” тешке метале – олово, кадмијум, хром, алуминијум… и тако чисте ваздух. Уз помоћ алги ова инсталација очисти у просеку око хиљаду кубних метара ваздуха месечно – објашњава др Иван Спасојевић са Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду.

„Течно дрво” „сади” се на оним местима где не постоји могућност за формирање дрвореда или травњака. То су пешачке зоне, где се креће велики број суграђана и где због поплочавања не постоји могућност садње ни дрвећа ни травњака, затим на местима где има много подземних инсталација или где су велика загађења.

– Предност микроалги је што добро подносе загађење. Алге се стављају у обичну воду са чесме, развијају месец дана, а након тога се мења око 95 одсто воде и културе. Тих пет одсто алги и воде што остане започиње нови циклус. Коришћењем „течног дрвета” пречишћава се ваздух, а избачене микроалге и вода могу да се користе као ђубриво – каже Спасојевић.

Он наглашава да инсталација у просеку може да очисти ваздух као одрасло дрво старости око двадесет година или као двеста квадрата травњака.

Ова инсталација није скупа, кошта као изградња „паметних” клупа. С тим што се овде добије и „паметна” клупа, односно место где може да се одмори и истовремено напуни мобилни телефон, али и пречисти ваздух. Гради се од материјала који могу да се рециклирају, од челика и стакла, а има и соларни систем за снабдевање енергијом.

– Уређај без проблема ради у свим годишњим добима осим зими, када га прикључујемо на електромрежу. Ове микроалге које ми користимо расту на температурама од пет до 45 степени Целзијуса. Да не би дошло до њиховог смрзавања, ми догревамо систем. И тада је потрошња енергије минимална. Било је предлога да „Ликвид 3” гасимо у том периоду, али је зими његова употреба и најважнија јер нема зеленила, четинари не подносе загађење, а листопадно дрвеће нема лишћа. Због тога смо одлучили да будемо зелена оаза која ће да пречишћава ваздух – каже Спасојевић.

О овом „дрвету алги” направљено је више снимака и прилога у светским медијима, а прича о њему појавила се и на друштвеним мрежама. Према процени, сваки трећи, четврти Американац на друштвеним мрежама и у медијима чуо је за „Ликвид 3”.

– Неки „инстаграм” профили који имају стотине милиона пратилаца објавили су причу о „течном дрвету”. То је и најважнији ефекат овог пројекта – пробудили смо пажњу јавности и у вези са загађењем и у вези са алтернативним концептима озелењавања. То је довело и до комерцијалног интересовања па нас је до сада контактирало око 500 компанија широм света. Највише су заинтересоване компаније са Блиског истока. Они имају двоструки проблем – и са загађењем и са одржавањем зелених површина, што је тамо изузетно скупо. Осим њих, јављале су се и фирме из Шпаније, Велике Британије, Швајцарске, Немачке, али и из Бразила, САД, Аустралије… – наводи Спасојевић.

Овај пројекат подржао је Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и општине Стари град.