Тре­ћи­на од­ра­слих осо­ба има про­блем са про­ши­ре­ним ве­на­ма

Да­ни­је­ла Да­ви­дов Ке­сар

Про­ши­ре­не ве­не се мо­гу ја­ви­ти у би­ло ком де­лу те­ла, али су че­шће на но­га­ма због чи­ње­ни­це да крв мо­ра да се кре­ће су­прот­но гра­ви­та­ци­ји, али и за­то што су ове ве­не нај­у­да­ље­ни­је од ср­ца. На ме­сти­ма гра­на­ња ве­на, по­себ­но у сре­ди­ни бу­ти­не и иза ко­ле­на, мо­же до­ћи до по­ве­ћа­ног при­ти­ска и не­пра­вил­ног про­то­ка, што до­во­ди до по­ве­ћа­ња при­ти­ска и раз­во­ја ва­ри­ко­зи­те­та (ви­дљи­вог про­ши­ре­ња ве­на).

Ка­ко ис­ти­че др Дра­ган Ва­сић, спе­ци­ја­ли­ста ин­тер­не ме­ди­ци­не и ан­ги­о­лог, про­блем са про­ши­ре­ним ве­на­ма је ве­о­ма чест у на­шој по­пу­ла­ци­ји. У про­се­ку тре­ћи­на од­ра­слих љу­ди има про­ши­ре­не ве­не. Ге­не­ти­ка, жен­ски пол, труд­но­ће, го­ја­зност и ду­го­трај­но се­де­ње или ста­ја­ње су не­ки од фак­то­ра ри­зи­ка ко­ји по­ве­ћа­ва­ју мо­гућ­ност за по­ја­ву про­ши­ре­них ве­на.

– Ако кон­зер­ва­тив­ни трет­ма­ни ле­че­ња не ус­пе­ју, а осо­ба и да­ље па­ти од про­ши­ре­них ве­на, по­сто­је про­це­ду­рал­не оп­ци­је ко­је се мо­гу при­ме­ни­ти као што су укла­ња­ње ве­на, та­ко­зва­на ен­до­ва­ску­лар­на абла­ци­ја или скле­ро­те­ра­пи­ја ко­је мо­гу пру­жи­ти трај­не оп­ци­је ле­че­ња. У за­ви­сно­сти од ста­ња, ло­ка­ци­је и те­жи­не про­ши­ре­них ве­на пре­по­ру­чу­је се нај­ма­ње ин­ва­зив­ни трет­ман ко­ји да­је нај­бо­ље ре­зул­та­те – по­ја­шња­ва др Ва­сић.

Кон­зер­ва­тив­на ме­то­да се спро­во­ди упо­тре­бом ком­пре­си­о­них ча­ра­па и мо­же укљу­чи­ва­ти про­ме­не у на­чи­ну жи­во­та као што су ис­хра­на и ве­жба­ње ка­ко би се ус­по­рио на­пре­дак ва­ску­лар­не бо­ле­сти. Кон­вен­ци­о­нал­на и ул­тра­звуч­но во­ђе­на скле­ро­те­ра­пи­ја под­ра­зу­ме­ва да се ме­ди­цин­ски рас­твор убри­зга­ва у „про­бле­ма­тич­не” ве­не, узро­ку­ју­ћи њи­хо­во згру­ша­ва­ње и на­кон то­га ор­га­ни­зам их при­род­но укла­ња. Ен­до­вен­ска абла­ци­ја ко­ри­сти ул­тра­звуч­ну тех­но­ло­ги­ју. Ле­кар та­да уба­цу­је ма­ли ка­те­тер у ве­ну, где се трај­но за­тва­ра по­мо­ћу ла­сер­ске или ра­ди­о­фре­квент­не енер­ги­је.

– Ам­бу­лант­на фле­бек­то­ми­ја се ко­ри­сти за укла­ња­ње ве­ли­ких про­ши­ре­них ве­на бли­зу по­вр­ши­не ко­же, пра­вље­њем ма­њих ре­зо­ва и за укла­ња­њем по­го­ђе­них ве­на хи­рур­шким ала­ти­ма. Сто­га се фле­бек­то­ми­ја обич­но ко­ри­сти у ком­би­на­ци­ји са дру­гим про­це­ду­ра­ма. По­ло­ви­на љу­ди ко­ји има­ју хи­рур­шко укла­ња­ње ве­на по­но­во до­би­ју про­ши­ре­не ве­не у ро­ку од пет го­ди­на.

Ва­ри­ко­зне ве­не се мо­гу по­но­ви­ти и на­кон ен­до­вен­ске абла­ци­је. Пре­по­зна­ва­ње оп­ти­мал­ног тре­нут­ка за тра­же­ње струч­не по­мо­ћи за про­ши­ре­не ве­не је кључ­но у обез­бе­ђи­ва­њу ефи­ка­сног ле­че­ња и пре­вен­ци­ју ком­пли­ка­ци­ја, у слу­ча­ју по­ја­ча­ног бо­ла и ото­ка ко­ји оме­та­ју сва­ко­днев­не ак­тив­но­сти, ото­ка око за­хва­ће­них ве­на, про­ме­не у из­гле­ду ко­же или ек­це­ма, по­но­вље­не упа­ле и спон­та­ног кр­ва­ре­ња из ве­на – на­гла­ша­ва др Ва­сић.

Наш са­го­вор­ник на­по­ми­ње да је циљ те­ра­пи­је да убла­жи симп­то­ме про­ши­ре­них ве­на и да по­бољ­ша ква­ли­тет жи­во­та па­ци­је­на­та, пре­ве­ни­ра да­ље по­ве­ћа­ње ви­со­ког вен­ског при­ти­ска у по­вр­шин­ском тки­ву са ефек­том на ми­кро­цир­ку­ла­ци­ју и ис­хра­ње­ност, по­бољ­ша­ва спо­ља­шњи из­глед но­ге, спре­ча­ва по­ја­ву тром­бо­фле­би­ти­са, ду­бо­ке вен­ске тром­бо­зе и плућ­не ем­бо­ли­је.

По­сто­је ли по­тен­ци­јал­ни не­же­ље­ни ефек­ти трет­ма­на?

– Не­же­ље­ни ефек­ти укљу­чу­ју по­ја­ву ожи­ља­ка, опе­ко­ти­на ко­же, ин­фек­ци­ју, по­вре­де нер­ва, на­ста­нак вен­ске тром­бо­зе. У про­шло­сти про­ши­ре­не ве­не су мо­ра­ле би­ти укло­ње­не оп­се­жном опе­ра­ци­јом хи­рур­шког укла­ња­ња. На­пре­дак у ва­ску­лар­ној ме­ди­ци­ни и тех­но­ло­ги­ји је омо­гу­ћио ле­че­ње ве­на ми­ни-ин­ва­зив­ним про­це­ду­ра­ма, укла­ња­ње ве­не то­пло­том.

То­ком ен­до­вен­ске абла­ци­је ве­на при­ме­њу­је се ка­те­тер, умет­нут дуж за­хва­ће­не ве­не, као и ло­кал­ни ане­сте­тик. Ен­до­вен­ски ла­сер и ра­ди­о­фре­квент­но тер­мал­но за­тва­ра­ње ве­на је во­ђе­но ул­тра­зву­ком, ви­зу­а­ли­за­ци­јом тре­ти­ра­ног под­руч­ја. На­кон што су про­ши­ре­не ве­не за­тво­ре­не, про­ток кр­ви се пре­у­сме­ра­ва кроз здра­ве ве­не. Иако не­ки па­ци­јен­ти тра­же ле­че­ње про­ши­ре­них ве­на из ко­зме­тич­ких раз­ло­га, дру­ги има­ју симп­то­ме ко­је укљу­чу­ју бо­ло­ве у но­га­ма, про­ме­не бо­је ко­же или по­ја­ву ра­на и ото­ка. Ен­до­вен­ска абла­ци­ја но­гу пот­пу­но убла­жа­ва ове симп­то­ме код ве­ћи­не па­ци­је­на­та – по­ја­шња­ва др Ва­сић.

Трет­ман ул­тра­зву­ком ви­со­ког ин­тен­зи­те­та или ехо­те­ра­пи­јом је нај­ре­во­лу­ци­о­нар­ни­ји на­чин опе­ра­ци­је, на­во­ди наш са­го­вор­ник. За раз­ли­ку од ен­до­вен­ске ла­сер­ске, ра­ди­о­фре­квент­не и скле­ро­те­ра­пи­јом пе­ном, овај трет­ман је 100 од­сто не­ин­ва­зи­ван. Прин­цип фо­ку­си­ра­ног ул­тра­зву­ка ви­со­ког ин­тен­зи­те­та по­ма­же да ул­тра­звук мо­же про­ћи кроз ко­жу и људ­ска тки­ва без оште­ће­ња, тем­пе­ра­ту­ром од 90 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих, за­тва­ра­ју­ћи про­ши­ре­ну ве­ну. По­вре­ме­но у не­ким осе­тљи­вим обла­сти­ма, по­треб­но је да­ти ма­ло ло­кал­ног ане­сте­ти­ка и без ста­вља­ња би­ло че­га у ве­ну, без ика­квог ри­зи­ка да се по­ја­ви ин­фек­ци­ја или ства­ра­ју ожиљ­ци.