Проблематична примена бесплатне правне помоћи

Иако законски присутна у Србији, бесплатна правна помоћ већ четири године није у потпуности доступна онима којима је највише потребна.

Непотребно компликован процес остваривања права на ову врсту помоћи демотивисао би и најупорније да се упусте у ову административну процедуру, из које су шансе да заправо добију тражену помоћ – мале. Ни јединице локалне самоуправе, ни адвокати – као две стране законски овлашћене да се баве овом облашћу, немају жељу да заступају најугроженије, само је један од бројних закључака из истраживања „Кључни налази о примени Закона о бесплатној правној помоћи у 2023. године” Иницијативе А11 – Иницијативе за економска и социјална права. Ово истраживање на једном месту сумира све проблеме који су у пракси врло видљиви кад је реч о примени Закона о бесплатној правној помоћи, али упркос томе, до данас није била ниједна значајнија ревизија законских ограничења, нејасноћа и двосмислености на које је наш тим наишао.

– Закон о бесплатној правној помоћи у примени је од 1. октобра 2019. године. Нова анализа А11 обухватила је интервјуе са запосленима у јединицама локалних самоуправа, адвокатима и рањивим групама/појединцима. Конкретно, од деветоро запослених на пословима пружања бесплатне правне помоћи у градовима и општинама у Србији, чак седморо признаје да једва примењују закон, неретко и да је примена немогућа – наводе у А11, подсећајући на то да су рокови прекратки, службеника нема довољно, а посебан проблем је невероватно кршење закона које се огледа у одбијању већине јединица локалне самоуправе да уопште организују службу бесплатне правне помоћи за своје грађане.

Кад је реч о адвокатима који су се, при ресорној комори, одлучили на упис у пружаоце ове помоћи, многи од њих заправо немају жељу да раде на овим пословима јер раде за „нижу тарифу”, наводи се у истраживању.

– Многи од њих нису ни специјализовани, односно обучени да раде са маргинализованим грађанима којима је потребна бесплатна правна помоћ (на пример, са корисницима новчане социјалне помоћи, особама у ситуацији бескућништва, становницима ромских насеља, жртвама насиља, тражиоцима азила...) – додају у А11.

Бесплатна правна помоћ требало би да је управо то – потпуно бесплатна и приступачна за кориснике, финансирана из буџета јединица локалних самоуправа или државе. Истраживање Иницијативе А11 показало је да су услуге из области БПП понекад ненаплативе, односно да пружаоци не могу да се намире за свој рад.

Да уопште постоји бесплатна правна помоћ као опција изузетно мало грађана који долазе из рањивих група уопште зна – нигде се ова изузетно битна могућност јавно не промовише.