Јункер: ЕУ не треба олако да даје обећања Украјини

ЦИРИХ – Некадашњи председник Европске комисије Жан-Клод Јункер изјавио је да Украјини треба дати перспективу чланства у Европској унији, али и упозорио да је скептичан када је реч о роковима и да Брисел не треба да обећа нешто што не може да испуни.

„У потпуности се слажем да треба да постоји перспектива чланства за Украјину. Али сам против тога да се дају обећања која не могу бити испуњена у року који прижељкује Украјина. То би за резултат имало да се та земља поново разочара и окрене леђа ЕУ”, рекао је Јункер за данашњи Ноје цирхер цајтунг (НЖ).

Јункер је рекао да је одлука да се на захтев Украјине о преговорима одговори позитивно била исправна.

„Али сви учесници треба да знају да постоје предуслови које треба испунити, како не бисмо увезли непотребне проблеме у ЕУ”, рекао је Јункер, који је пре него што је 2014. изабран за председника Комисије, био готово две деценије премијер Луксембурга.

Јункер је потврдио да је уочи децембарске одлуке Брисела о преговорима са Украјином, у једном интервјуу рекао да Украјина због свеприсутне корупције у друштву још дуго неће бити зрела за чланство у ЕУ.

„Тако сам рекао. Па било то паметно или не. Али корупција је, према мојим сазнањима, континуирани проблем у Украјини”, рекао је Јункер.

Јункер је рекао и да је он још у септембру 1997. године организовао први самит ЕУ-Украјина, када је Луксембург председавао Унијом.

„Још је тада украјински премијер покушао да ми преда коверту са апликацијом за чланство. Био је то Леонид Кучма, ранији члан КП СССР, са којим сам се узгред јако добро разумео. Нисам прихватио коверту”, рекао је Јункер.

Он је појаснио да му је то изгледало „апсолутно преурањено” за земљу која се тек издвојила из Совјетског савеза и још тражила саму себе, а за ЕУ је било веома тешко да процени односе у њеној унутрашњој политици и није готово ништа знала о Украјини.

„Још тада сам био против брзоплетих потеза и то сам и данас”, рекао је Јункер, преноси Бета.

Према његовим речима, спорења у европском аграру нису разлог да се Украјини забрани улазак у ЕУ, али треба знати да би то створило „читав конгломерат политичких, економских и техничких проблема”.

Према његовом мишљењу, вредело би размислити и о некој врсти делимичне интеграције и постепеног приближавања, „о некој врсти скоро-чланства за Украјину”.

„То би свакако било реалистичније од пуноправног чланства у наредних три до пет година”, оценио је Јункер.

Јункер је оценио да у ЕУ и данас постоји одређено неразумевање западне Европе за стање духа источне и средње Европе.

Оценивши да је то великим делом последица хладног рата и блоковске подељености, он је признао да никада није у довољној мери схватио озбиљно некадашња упозорења Пољске, Чешке и Мађарске да би Русија могла могла да пређе са речи на дело.

„Нисам то никада сматрао реалистичном хипотезом. Напротив, још смо и с висока наступали као учитељи. Са друге стране, признајем да сам имао тежак однос са неким европским владама када је почела избегличка криза. Зато што нисам разумео њихово одбијање да прихвате избеглице. То је било супротно мом схватању европске солидарности”, рекао је Јункер.

„Ја долазим из Луксембурга, где 49% становника нису Луксембуржани. На малој територији. Када би у Француској било 49% странаца, госпођа (Марин) Ле Пен би одавно била председница. Мали народи су паметнији”, рекао је Јункер, али и додао да Луксембург не може бити пример за свет и да је потребно регулисати миграције.

„Већина европских грађана није априори против имиграције. Само желе да имају осећај да држава држи ствари под контролом”, рекао је Јункер.

Признајући да са забринутошћу гледа на прогнозе да ће, па и због проблема миграција, на европским изборима у јуну доћи до померања у корист деснице, Јункер је рекао да се потцењује опасност коју за унутрашње јединство Европске уније представљају радикалне снаге.

„За нас западне Европљане је велико изненађење да је екстремна десница постала тако јака у једној либералној Холандији, али и у Скандинавији. У томе очитавам окретање од ЕУ. Али пропуштено је и да се у тим земљама води расправа о контроверзама Европе. Протести пољопривредника само су симптом недостатка слуха за сопствену јавност”, рекао је Јункер.

Ипак је рекао да се не брине за европски пројекат.

„Европска унија је избрисала вечиту европску дилему између рата и мира. Људи захваљујући милионима личних породичних прича знају шта је Европа, ако није уједињена у миру”, рекао је Јункер.