Дан државности – Вучић уручује одликовања, централна церемонија у Орашцу

Србија слави Дан државности – Сретење, у спомен на почетак Првог српског устанка 15. фебруара 1804. године у Орашцу и проглашење Сретењског Устава Кнежевине Србије 15. фебруара 1835. године.

Председник Александар Вучић уручиће  одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности.

Централну државну церемонију код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу предводиће изасланик председника, потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић.

Премијерка Србије Ана Брнабић ће говорити на Сретењској академији „Културна дипломатија” у Крагујевцу, а догађају ће присуствовати и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствоваће као изасланик председника Републике и предводиће државну церемонију полагања венаца и одавања почасти на гробу Незнаног јунака на Авали.

Уз присуство државног руководства, државни празник биће обележен полагањем венаца и одавањем почасти на више локација у земљи, најављено је из министарстава.

Војска Србије организоваће церемоније полагања венаца у Крушевцу код Споменика косовским јунацима, у Краљеву на Тргу српских ратника, у Лесковцу код Споменика Народном хероју Кости Стаменковићу, као и у Горњем Милановцу код Споменика војводи Живојину Мишићу, у Врању код Барељефа вожду Карђорђу, и у Пожаревцу код Спомен-обележја Милош Обреновић.

Данас је са Калемегданске, Петроварадинске и Нишке тврђаве у 16 часова извршена почасна артиљеријска паљба Гарде Војске Србије, поводом обележавања Дана државности уз дефиле бродова у Београду и Новом Саду.

Поводом Дана државности бројни музеји и установе попут Народног музеја Србије, Галерије Матице Српске и Државног архива Србије отворили су изложбе у присуству државних званичника.

За Сретење су везана два догађаја - први је Народни збор у Орашцу 1804. на којем је донета одлука о дизању устанка, а други је усвајање Сретењског устава на великој Народној скупштини у Крагујевцу 1835. године.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе.

Карађорђевом буном 1804. године заправо је започео талас поступних ослобађања свих балканских народа од Турске, што је трајало током читавог наредног века.

Српска револуција, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван Сретењски.

Његов творац је Димитрије Давидовић, а устројен је по узору на најслободоумнија уставна решења оновременог света, попут Француске и Белгије, док већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе.