Регионална борба против рака

Будимпешта – Највећи онколошки ауторитети из једанаест земаља југоисточне Европе, представници југоисточноевропске групе за истраживање рака СЕЕРОГ потписали су протеклог викенда у Будимпешти Декларацију против рака, којом је објављен рат болести од које сваке године оболи више од два милиона и умре више од 1,2 милиона особа на Старом континенту. Доношењу ове декларације кумовала је забрињавајућа статистика која сведочи о великом јазу у оболевању и умирању од карцинома између земаља западне и југоисточне Европе. Говор бројки и слова сведочи да смртност од рака у западној Европи опада у односу на југоисточну. Европске земље не разликују се само по стопи оболевања и умирања од карцинома, већ и по квалитету здравствене неге коју добијају онколошки пацијенти.

Професор др Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију Србије, који је у име наше земље потписао Будимпештанску декларацију, за „Политику” објашњава да је главни циљ ове декларације да сви онколошки пацијенти у Европи имају право на лечење најсавременијим научним методама и –побољшање квалитета живота.

–Свакога дана више од 6.000 Европљана добије најфаталнију медицинску дијагнозу, а 3.000 умре од карцинома. Рак представља водећи узрок морбидитета и смртности у Европи – сваке године региструје се више од два милиона нових случајева карцинома, а 1,2 милиона људи сваке године умире од ове болести. Један од главних узрочника различите статистике о морталитету између старе и нове Европе јесте чињеница да се болест не открива у почетном стадијуму, а лечење узнапредовалог карцинома увек носи лошију прогнозу – истиче др Ненад Боројевић.

Наш саговорник истиче да се ова декларација налази на линији признатих програма за борбу против рака и додаје да је наша национална стратегија за борбу против рака, која се налази у последњој фази израде, у потпуности усаглашена са овим документом. Свака од ових декларација почива на пет елемената – превенцији, скринингу, лечењу, психосоцијалној подршци и истраживањима у области онкологије.

–Статистика каже да се трећина свих карцинома може спречити, а трећина може рано дијагностиковати, због чега програм националних скрининга за откривање карцинома има свој пуни смисао. Мора се усвојити национални скрининг за најчешће карциноме – дојке, грлића материце и дебелог црева, који заједно чине 50 одсто свих карцинома. Национални скрининг за грлић материце већ се спроводи у одређеним општинама, а скрининг дојке везан је за опремање здравствених установа мамографима – истиче др Боројевић.

Сваке године у Србији око 30.000 особа добије дијагнозу која ће им променити живот, а болест која се „дешава неком другом” годишње однесе чак 18.000 живота, што значи да две трећине оболелих – умире од ове злоћудне болести. Сваког момента 120.000 становника наше земље живи са карциномом, а медицински статистичари упозоравају да су у порасту они злоћудни тумори који су директна последица нездравих стилова живота.