Regionalna borba protiv raka

Budimpešta – Najveći onkološki autoriteti iz jedanaest zemalja jugoistočne Evrope, predstavnici jugoistočnoevropske grupe za istraživanje raka SEEROG potpisali su proteklog vikenda u Budimpešti Deklaraciju protiv raka, kojom je objavljen rat bolesti od koje svake godine oboli više od dva miliona i umre više od 1,2 miliona osoba na Starom kontinentu. Donošenju ove deklaracije kumovala je zabrinjavajuća statistika koja svedoči o velikom jazu u obolevanju i umiranju od karcinoma između zemalja zapadne i jugoistočne Evrope. Govor brojki i slova svedoči da smrtnost od raka u zapadnoj Evropi opada u odnosu na jugoistočnu. Evropske zemlje ne razlikuju se samo po stopi obolevanja i umiranja od karcinoma, već i po kvalitetu zdravstvene nege koju dobijaju onkološki pacijenti.

Profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koji je u ime naše zemlje potpisao Budimpeštansku deklaraciju, za „Politiku” objašnjava da je glavni cilj ove deklaracije da svi onkološki pacijenti u Evropi imaju pravo na lečenje najsavremenijim naučnim metodama i –poboljšanje kvaliteta života.

–Svakoga dana više od 6.000 Evropljana dobije najfatalniju medicinsku dijagnozu, a 3.000 umre od karcinoma. Rak predstavlja vodeći uzrok morbiditeta i smrtnosti u Evropi – svake godine registruje se više od dva miliona novih slučajeva karcinoma, a 1,2 miliona ljudi svake godine umire od ove bolesti. Jedan od glavnih uzročnika različite statistike o mortalitetu između stare i nove Evrope jeste činjenica da se bolest ne otkriva u početnom stadijumu, a lečenje uznapredovalog karcinoma uvek nosi lošiju prognozu – ističe dr Nenad Borojević.

Naš sagovornik ističe da se ova deklaracija nalazi na liniji priznatih programa za borbu protiv raka i dodaje da je naša nacionalna strategija za borbu protiv raka, koja se nalazi u poslednjoj fazi izrade, u potpunosti usaglašena sa ovim dokumentom. Svaka od ovih deklaracija počiva na pet elemenata – prevenciji, skriningu, lečenju, psihosocijalnoj podršci i istraživanjima u oblasti onkologije.

–Statistika kaže da se trećina svih karcinoma može sprečiti, a trećina može rano dijagnostikovati, zbog čega program nacionalnih skrininga za otkrivanje karcinoma ima svoj puni smisao. Mora se usvojiti nacionalni skrining za najčešće karcinome – dojke, grlića materice i debelog creva, koji zajedno čine 50 odsto svih karcinoma. Nacionalni skrining za grlić materice već se sprovodi u određenim opštinama, a skrining dojke vezan je za opremanje zdravstvenih ustanova mamografima – ističe dr Borojević.

Svake godine u Srbiji oko 30.000 osoba dobije dijagnozu koja će im promeniti život, a bolest koja se „dešava nekom drugom” godišnje odnese čak 18.000 života, što znači da dve trećine obolelih – umire od ove zloćudne bolesti. Svakog momenta 120.000 stanovnika naše zemlje živi sa karcinomom, a medicinski statističari upozoravaju da su u porastu oni zloćudni tumori koji su direktna posledica nezdravih stilova života.