„Мале ствари” и отказане позивнице политичарима

74. БЕРЛИНАЛЕ
Берлин – Светском премијером ирско-белгијског филма „Мале ствари попут ових” Тима Миланса, у којем осим Килијана Марфија – овогодишњег добитника „Златног глобуса”, а ускоро можда и „Оскара” за улогу у филму „Опенхајмер” – играју још и Ајли Волш и Емили Вотсон, вечерас, 15. фебруара,  свечано почиње 74. Берлински филмски фестивал.

 Одабир овог такмичарског филма за свечано отварање, дакле, није нимало случајан. Марфи је велико име и самим тим погодно за увек важно уводно појављивање на црвеном тепиху на уласаку у „Берлинале паласт”, чиме се публици даје сигнал и даље одрживе (иако годинама уназад и посрнуле) важности овог фестивала. Уз то, није неважна ни чињеница да је филм заснован на књизи награђиване ирске списатељице Клер Киган која стоји и иза оскаровском номинацијом окићеног филма  „Тиха девојка”, а ту је и чињеница да је ово прича из 1985. године када један трговац угљем (Килијан Марфи) открива шокантне тајне дуго скриване у самостану у његовом граду. „Мале ствари попут ових” еазоткрива истине о ирским, самостанским перионицама „Магдалена”, тим ужасним азилима за преваспитавање „посрнулих младих жена” што су их водиле римокатоличке институције од 1820. до 1996. године...

Иначе, на 74. Берлиналу у главном такмичарском програму у конкуренцији за „Златног” и „Сребрног медведа” укупно је 20 филмова, међу којима су два дебитантска, као и два документарна. Заступљене су продукције из 30 земаља света, а 19 филмова овде имају светске премијере. Шест филмова су режирале или корежирале жене, а пред сам почетак уметнички директор у одласку – Карло Шатријан (од априла 2024. на дужност ступа Триша Татл, која је доскора водила Лондон Филм фестивал) изјавио је и следеће: „Посебно смо поносни на овогодишњи избор који постиже најбољи могући баланс између аутора које ценимо и којима се дивимо и моћних нових гласова у независном филмском пејзажу.”  А, међу тим ауторима „које ценимо” ове године у главном такмичарском програму, од славних имена, само су Хонг Сангсу, Оливије Асајас, Бруно Димон, Андреас Дрезен и Густав Милер. Остали су мање познати широј филмској јавности, али су у сваком случају равноправни такмичари пред судом жирија којим председава мексичко-кенијска глумица Лупита Нионг'о. Слично је и у паралелном такмичарском програму „Сусрети” са 15 ( углавном мање познатих) такмичара, чије ће домете оцењивати трочлани жири редитеља у саставу: Лисандро Алонсо (Аргентина), Дени Коте (Канада) и Тица Кови (Италија)...

 Највећи догађај на 74. Берлиналу свакако ће бити долазак овогодишњег добитника „Златног медведа” за животно дело, америчког редитељског мајстора Мартина Скорсезеа (82), чији је тестаментарни филм „Убиства под цветним месецом” већ освојио „Златни глобус” за најбољу драмску глумицу (Лили Гладстоун), а у марту се очекује и покоји „Оскар”. Свестрани и јединствени опус овог Американца сицилијанских корена чини више од 70 награђиваних филмова, од којих су многи исписали странице и странице филмске историје од 1970. године наовамо. Челници Берлинског фестивала у својој објави кажу и да је „Мартин Скорсезе узор без премца” и да су његови филмови „пратили нашу историју као гледалаца и људских бића, његови ликови су живели и расли у нама, а његов поглед на историју и човечанство нам је помогао да разумемо и запитамо се ко смо и одакле долазимо”...

У званичним и у паралелним програмима 74. Берлинала нема српског филма, али је велика ствар што је филмски пројекат у настајању – „Народна драма” наше глумице и редитељке Мирјане Карановић, у продукцији Снежане ван Хаувелинген, одабран за представљање на 21. копродукцијском маркету у оквиру ЕФМ. Овај будући филм Карановићеве заснован је на истоименој драми Олге Димитријевић, а сценаристичку адаптацију је урадио Бојан Вулетић. „Народна драма” Карановићеве сврстан је међу 34 пројекта из 27 земаља (од укупно 318 пријављених), који ће бити представљени пред међународним продуцентима, агентима продаје и представницима филмских фондова, што му отвара врата за инострана копродукцијска учешћа.

 Овогодишњи Берлински фестивал завршава се 25. фебруара свечаном церемонијом доделе „Златног медведа” и осталих одличја. За гала отварање и затварање отказан је, иначе одавно већ упућен, позив једино представницима немачке десничарске популистичке партије АфД. Још пре почетка фестивала његови челници су изашли пред јавност са саопштењем у којем између осталог стоји: „Протеклих дана вођена је интензивна дискусија у сектору културе, у штампи и на друштвеним мрежама, као и унутар тима Берлинала о позивима политичара АфД-а, десничарске екстремистичке партије, на отварање Берлинала. Директори Берлинала одлучили су да повуку позиве за петорицу раније позваних политичара АфД-а. Садашњи дискурс је још једном јасно показао колико су посвећеност слободном, толерантном друштву и супротстављање десничарском екстремизму део ДНК Берлинала. Деценијама је Берлинале посвећен демократским вредностима и против свих облика десног екстремизма...Важно је за нас – као Берлинале и као тим – да заузмемо недвосмислен став у корист отворене демократије. Стога смо писали свим претходно позваним политичарима АфД-а и обавестили их да нису добродошли на Берлинале...”

На Берлинале, иначе, нису добродошли ни филмови руских аутора иако се и у усменим и у писаним формама и на сва звона промовише наводна фестивалска отвореност, ауторска равноправност и поштовање различитости.