„Male stvari” i otkazane pozivnice političarima

74. BERLINALE
Berlin – Svetskom premijerom irsko-belgijskog filma „Male stvari poput ovih” Tima Milansa, u kojem osim Kilijana Marfija – ovogodišnjeg dobitnika „Zlatnog globusa”, a uskoro možda i „Oskara” za ulogu u filmu „Openhajmer” – igraju još i Ajli Volš i Emili Votson, večeras, 15. februara,  svečano počinje 74. Berlinski filmski festival.

 Odabir ovog takmičarskog filma za svečano otvaranje, dakle, nije nimalo slučajan. Marfi je veliko ime i samim tim pogodno za uvek važno uvodno pojavljivanje na crvenom tepihu na ulasaku u „Berlinale palast”, čime se publici daje signal i dalje održive (iako godinama unazad i posrnule) važnosti ovog festivala. Uz to, nije nevažna ni činjenica da je film zasnovan na knjizi nagrađivane irske spisateljice Kler Kigan koja stoji i iza oskarovskom nominacijom okićenog filma  „Tiha devojka”, a tu je i činjenica da je ovo priča iz 1985. godine kada jedan trgovac ugljem (Kilijan Marfi) otkriva šokantne tajne dugo skrivane u samostanu u njegovom gradu. „Male stvari poput ovih” eazotkriva istine o irskim, samostanskim perionicama „Magdalena”, tim užasnim azilima za prevaspitavanje „posrnulih mladih žena” što su ih vodile rimokatoličke institucije od 1820. do 1996. godine...

Inače, na 74. Berlinalu u glavnom takmičarskom programu u konkurenciji za „Zlatnog” i „Srebrnog medveda” ukupno je 20 filmova, među kojima su dva debitantska, kao i dva dokumentarna. Zastupljene su produkcije iz 30 zemalja sveta, a 19 filmova ovde imaju svetske premijere. Šest filmova su režirale ili korežirale žene, a pred sam početak umetnički direktor u odlasku – Karlo Šatrijan (od aprila 2024. na dužnost stupa Triša Tatl, koja je doskora vodila London Film festival) izjavio je i sledeće: „Posebno smo ponosni na ovogodišnji izbor koji postiže najbolji mogući balans između autora koje cenimo i kojima se divimo i moćnih novih glasova u nezavisnom filmskom pejzažu.”  A, među tim autorima „koje cenimo” ove godine u glavnom takmičarskom programu, od slavnih imena, samo su Hong Sangsu, Olivije Asajas, Bruno Dimon, Andreas Drezen i Gustav Miler. Ostali su manje poznati široj filmskoj javnosti, ali su u svakom slučaju ravnopravni takmičari pred sudom žirija kojim predsedava meksičko-kenijska glumica Lupita Niong'o. Slično je i u paralelnom takmičarskom programu „Susreti” sa 15 ( uglavnom manje poznatih) takmičara, čije će domete ocenjivati tročlani žiri reditelja u sastavu: Lisandro Alonso (Argentina), Deni Kote (Kanada) i Tica Kovi (Italija)...

 Najveći događaj na 74. Berlinalu svakako će biti dolazak ovogodišnjeg dobitnika „Zlatnog medveda” za životno delo, američkog rediteljskog majstora Martina Skorsezea (82), čiji je testamentarni film „Ubistva pod cvetnim mesecom” već osvojio „Zlatni globus” za najbolju dramsku glumicu (Lili Gladstoun), a u martu se očekuje i pokoji „Oskar”. Svestrani i jedinstveni opus ovog Amerikanca sicilijanskih korena čini više od 70 nagrađivanih filmova, od kojih su mnogi ispisali stranice i stranice filmske istorije od 1970. godine naovamo. Čelnici Berlinskog festivala u svojoj objavi kažu i da je „Martin Skorseze uzor bez premca” i da su njegovi filmovi „pratili našu istoriju kao gledalaca i ljudskih bića, njegovi likovi su živeli i rasli u nama, a njegov pogled na istoriju i čovečanstvo nam je pomogao da razumemo i zapitamo se ko smo i odakle dolazimo”...

U zvaničnim i u paralelnim programima 74. Berlinala nema srpskog filma, ali je velika stvar što je filmski projekat u nastajanju – „Narodna drama” naše glumice i rediteljke Mirjane Karanović, u produkciji Snežane van Hauvelingen, odabran za predstavljanje na 21. koprodukcijskom marketu u okviru EFM. Ovaj budući film Karanovićeve zasnovan je na istoimenoj drami Olge Dimitrijević, a scenarističku adaptaciju je uradio Bojan Vuletić. „Narodna drama” Karanovićeve svrstan je među 34 projekta iz 27 zemalja (od ukupno 318 prijavljenih), koji će biti predstavljeni pred međunarodnim producentima, agentima prodaje i predstavnicima filmskih fondova, što mu otvara vrata za inostrana koprodukcijska učešća.

 Ovogodišnji Berlinski festival završava se 25. februara svečanom ceremonijom dodele „Zlatnog medveda” i ostalih odličja. Za gala otvaranje i zatvaranje otkazan je, inače odavno već upućen, poziv jedino predstavnicima nemačke desničarske populističke partije AfD. Još pre početka festivala njegovi čelnici su izašli pred javnost sa saopštenjem u kojem između ostalog stoji: „Proteklih dana vođena je intenzivna diskusija u sektoru kulture, u štampi i na društvenim mrežama, kao i unutar tima Berlinala o pozivima političara AfD-a, desničarske ekstremističke partije, na otvaranje Berlinala. Direktori Berlinala odlučili su da povuku pozive za petoricu ranije pozvanih političara AfD-a. Sadašnji diskurs je još jednom jasno pokazao koliko su posvećenost slobodnom, tolerantnom društvu i suprotstavljanje desničarskom ekstremizmu deo DNK Berlinala. Decenijama je Berlinale posvećen demokratskim vrednostima i protiv svih oblika desnog ekstremizma...Važno je za nas – kao Berlinale i kao tim – da zauzmemo nedvosmislen stav u korist otvorene demokratije. Stoga smo pisali svim prethodno pozvanim političarima AfD-a i obavestili ih da nisu dobrodošli na Berlinale...”

Na Berlinale, inače, nisu dobrodošli ni filmovi ruskih autora iako se i u usmenim i u pisanim formama i na sva zvona promoviše navodna festivalska otvorenost, autorska ravnopravnost i poštovanje različitosti.