Сва­ко има од­го­вор­ност

Гло­бал­на бан­кар­ска тр­жи­шта су­о­че­на су у овом тре­нут­ку са озбиљ­ним про­бле­ми­ма. Тре­нут­но не­ма при­сту­па тр­жи­шти­ма ка­пи­та­ла и нов­ча­но тр­жи­ште је ли­квид­но је­ди­но у зе­мља­ма у ко­ји­ма су вла­де да­ле га­ран­ци­је бан­ка­ма, као што су то учи­ни­ле Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја и Ир­ска. Пред­сед­ник Рај­фај­зен ин­тер­не­ше­не­ла и за­ме­ник пред­сед­ни­ка Рај­фај­зен цен­трал­банк Осте­рајх у раз­го­во­ру за „По­ли­ти­ку” ипак из­ра­жа­ва уве­ре­ње да ће се, на осно­ву од­лу­ка ко­је су до­не­те у Па­ри­зу, си­ту­а­ци­ја сми­ри­ти на­ред­них сед­ми­ца.

Он од пред­у­зе­тих ме­ра оче­ку­је да ћеби­ти де­ло­твор­не да се по­вра­ти део по­ве­ре­ња ко­је је из­гу­бље­но по­след­њих ме­се­ци и сед­ми­ца и да ће на­сту­пи­ти ма­ло олак­ша­ње. Али исто та­ко је ва­жно да бан­ке опет поч­ну да ве­ру­ју јед­на дру­гој и да кре­ну да по­зајм­љу­ју но­вац јед­на дру­гој.

– Вла­ди­не га­ран­ци­је и обез­бе­ђи­ва­ње ка­пи­та­ла ко­ра­ци су у до­бром прав­цу. Сма­трам да је то од­го­ва­ра­ју­ћа и ну­жна ме­ра. По­себ­но за­то што је ово са­да уса­гла­ше­но де­ло­ва­ње за чи­та­ву зо­ну евра. То до­при­но­си по­ве­ре­њу, а не ко­шта. Исто­вре­ме­но, та­ко се из­бе­га­ва да ште­ту пла­те по­ре­ски об­ве­зни­ци јер се спре­ча­ва не­сол­вент­ност ба­на­ка – ка­же наш са­го­вор­ник.

Шта ка­же­те љу­ди­ма на ули­ци ко­ји се пла­ше за сво­је уште­ђе­ви­не?

Мо­гу да уве­рим сва­ког кли­јен­та Рај­фај­зен бан­ке у цен­трал­ној и ис­точ­ној Евро­пи (ЦИЕ) да је њи­хо­ва уште­ђе­ви­на ап­со­лут­но без­бед­на. Уве­рен сам да исто ва­жи за све глав­не уче­сни­ке на тр­жи­шту ЦИЕ. За ви­ше од 120 го­ди­на по­сто­ја­ња аустриј­ске Рај­фај­зен бан­кар­ске гру­па­ци­је ни је­дан је­ди­ни кли­јент ни­је из­гу­био ни цен­та свог де­по­зи­та. У овом тре­нут­ку по­сто­ји ви­со­ка до­за не­си­гур­но­сти, што је ра­зу­мљи­во, али за­пра­во по­гре­шно.

Шта ти­ме хо­ће­те да ка­же­те?

Оп­шта не­си­гур­ност је до­сти­гла у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку дра­ма­тич­не раз­ме­ре. Сва­ко ко са­да по­вла­чи де­по­зит да би ста­вио но­вац у сла­ма­ри­цу мо­ра да схва­ти да не са­мо да гу­би ка­ма­ту на улог, не­го и иси­са­ва крв из еко­но­ми­је. Ком­па­ни­је не би мо­гле да ин­ве­сти­ра­ју и са­мим тим отва­ра­ју но­ва рад­на ме­ста. По­тро­ша­чи би мо­ра­ли да се уз­др­же од ку­по­ви­не и не би би­ли у ста­њу да гра­де ста­но­ве. У све­тлу гло­бал­не кри­зе, сва­ко има од­го­вор­ност.

Ка­ква је бу­дућ­ност цен­трал­не и ис­точ­не Евро­пе?

Сва­ку зе­мљу мо­ра­мо да по­сма­тра­мо по­себ­но јер су раз­ли­ке при­лич­но ве­ли­ке. Не пред­ви­ђам ре­це­си­ју ни у јед­ној од тих зе­ма­ља. Оче­ку­је­мо раст БДП од 3,5 од­сто за цео ре­ги­он ЦИЕ у 2009. То је мно­го ви­ше не­го би­ло где у за­пад­ној Евро­пи.

Мно­ге бан­ке ко­је по­слу­ју у цен­трал­ној и ис­точ­ној Евро­пи не­дав­но су об­ја­ви­ле упо­зо­ре­ња о мо­гу­ћем сма­ње­њу про­фи­та. Да ли ће­те ви ре­ви­ди­ра­ти за­цр­та­ни про­фит?

Ми смо по­ста­ви­ли се­би циљ да оства­ри­мо око ми­ли­јар­ду евра не­то про­фи­та, и то смо по­твр­ди­ли ви­ше пу­та. Оста­је­мо при том ци­љу. Има­мо здрав по­слов­ни мо­дел, ри­зик и за­ра­де су до­бро рас­по­ре­ђе­ни по свим зе­мља­ма ЦИЕ. Ра­зно­вр­сност је од­лич­на и кад су у пи­та­њу про­фи­ли кли­је­на­та – ма­ла и сред­ња пред­у­зе­ћа, али и ве­ли­ке кор­по­ра­ци­је. За­то не­ће би­ти из­не­на­ђе­ња ка­да бу­де­мо об­ја­ви­ли ре­зул­та­те за тре­ће тро­ме­сеч­је.

Тре­нут­но све бан­ке има­ју про­блем да одр­же ли­квид­ност. Ка­ко Рај­фај­зен ин­тер­не­ше­нел сто­ји у том по­гле­ду?

Ис­пу­ни­ли смо за­цр­та­но обез­бе­ђе­ње сред­ста­ва за 2008. и има­мо до­вољ­но ре­зер­ви.

За­што су он­да ак­ци­је Рај­фај­зен ин­тер­не­ше­не­ла та­ко дра­ма­тич­но па­ле?

То­ком про­шле сед­ми­це сва­ка ак­ци­ја уз ко­ју сто­ји реч „бан­ка” пре­тр­пе­ла је ве­ли­ки пад це­не. Ако ме­не пи­та­те, у то­ме има бар ма­ло пре­те­ри­ва­ња. На при­мер, це­не ак­ци­ја Рај­фај­зен ин­тер­не­ше­не­ла по­ра­сле су у по­не­де­љак ују­тро за 45 од­сто по­сле ве­ли­ких гу­би­та­ка то­ком про­шле сед­ми­це. Рај­фај­зен ин­тер­не­ше­нел до­бро сто­ји ако по­гле­да­те основ­не по­дат­ке и у том по­гле­ду ни­смо са­ми. Ме­ђу­тим, не же­лим да оста­вим ути­сак да уоп­ште не бри­не­мо због кри­зе.

Ру­ска бер­за је до­жи­вља­ва­ла на­гле па­до­ве по­след­њих не­де­ља. Зар ни­је тач­но да је ва­ша ве­за­ност за ово тр­жи­ште је­дан од раз­ло­га за­што су це­не ва­ших ак­ци­ја то­ли­ко тр­пе­ле?

До­зво­ли­те ми да ка­жем бар јед­ну ствар у ко­рист Ру­си­је: за раз­ли­ку од ЕУ, та зе­мља је ве­о­ма бр­зо ре­а­го­ва­ла на бан­кар­ску кри­зу и убри­зга­ла је озби­љан но­вац у си­стем. Сто три­де­сет ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра је при­лич­но нов­ца, ми­слим да се ту сла­же­мо!

Али где је за­пра­во про­блем те зе­мље?

Не­ке ру­ске бан­ке има­ју про­блем да обез­бе­де сред­ства и он је у ве­ли­кој ме­ри по­ве­зан са ви­со­ким сто­па­ма ра­ста. Сред­ства се че­сто обез­бе­ђу­ју на осно­ву вред­но­сти ак­ци­ја. Ја­сно је да оног тре­нут­ка кад це­не ак­ци­ја на бер­зи кре­ну низ­бр­до ове бан­ке упа­да­ју у не­во­љу. Осим то­га, та зе­мља је струк­тур­но „пре­пла­вље­на бан­ка­ма”, са око 1.200 ба­на­ка ко­је че­сто не­ма­ју по­треб­ну ве­ли­чи­ну.

Ка­ква ће би­ти си­ту­а­ци­ја у Ру­си­ји крат­ко­роч­но гле­да­но?

Ру­си­ја је без сум­ње зе­мља огром­них при­род­ни ре­зер­ви, а та чи­ње­ни­ца да­је сна­гу. Ре­зер­ве у стра­ној ва­лу­ти до­сти­жу 560 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, тр­го­вин­ски ви­шак је зна­тан и еко­но­ми­ја ће ве­ро­ват­но до­сти­ћи раст од пет од­сто сле­де­ће го­ди­не.

Ипак, при­ча се да се Ва­ша бан­ка су­о­ча­ва са про­бле­мом ли­квид­но­сти.

То је ап­со­лут­на бе­сми­сли­ца! Де­по­зи­ти ко­ји­ма нам кли­јен­ти ука­зу­ју по­ве­ре­ње и да­ље ра­сту: две ми­ли­јар­де евра су по­ве­ре­не це­лој гру­па­ци­ји са­мо за по­след­ња три ме­се­ца. И у Ру­си­ји смо та­ко­ђе већ оства­ри­ли за­цр­та­но при­ба­вља­ње сред­ста­ва за це­лу го­ди­ну. Ако то­ме до­да­те по­ве­ћа­ње ка­пи­та­ла за 400 ми­ли­о­на евра ко­је смо оства­ри­ли у Мо­скви у по­след­њем пе­ри­о­ду, схва­ти­ће­те на­шу си­ту­а­ци­ју: пот­пу­но смо по­све­ће­ни том тр­жи­шту и с пу­ним по­ве­ре­њем у по­сао ко­ји та­мо мо­же­мо да оба­ви­мо.

Ка­кви ће би­ти ре­зул­та­ти у 2009?

На­рав­но, при­ла­го­ди­ће­мо раст мо­гућ­но­сти­ма за ула­га­ња. У том по­гле­ду сам при­ли­чан оп­ти­ми­ста: 62 од­сто на­ших укуп­них сред­ста­ва за ула­га­ња за­сно­ва­но је на де­по­зит­ним по­сло­ви­ма у на­шим фи­ли­ја­ла­ма.