Жртве силовања тешко пријављују дело

Таман што се смирила медијска бука око београдског насилника Игора М (29), који у притвору чека да тужилац срочи оптужницу, крагујевачка полиција је ухапсила Жељка М. (43) због сумње да је силовао осамнаестогодишњу девојку коју је повезао у школу.

Према подацима МУП-а Србије, Београд бележи убедљиво највећи број пријављених силовања, укупно 207 за последњих пет и по година. Ипак, последњих неколико година присутан је пад у броју пријављених напаствовања – тако је 2002. године пријављено 55 случајева, идуће године 41, затим 29, а 2005. године 33 случаја. Прошле године откривено је и полицији пријављено 35 силовања, док је за првих осам месеци ове године пријављено 14 случајева.

– Тужилаштво добија кривичне пријаве од МУП-а Србије, али и директно од оштећених. Међутим и када се догоди да од оштећених добијемо пријаве ми их пошаљемо у МУП ради прикупљања додатних објашњења и потребних доказа. Према нашој евиденцији, број кривичних пријава поднетих за силовање је сразмеран броју кривичних поступака који се воде у тужилаштву – објаснио је за "Политику" Томо Зорић, саветник за медије републичког тужиоца.

Према подацима београдског Окружног суда, од 2001. до 2006. године вођено је 215 судских поступака, 2001. године у раду су била 33 поступка, наредне године 34, а 2003. године 47, затим 41, да би прошле године тај број достигао 60 поступака.

Већина је окончана осуђујућим пресудама, донете су три ослобађајуће, као и једна условна осуда. Највиша казна од 15 година затвора изречена је средином јула ове године Слободану Тришићу (28), вариоцу из Степојевца, због осам силовања, разбојништва и покушаја разбојништва. Међу његовим жртвама била је чак и трудница, на чије запомагање насилник није реаговао.

У Србији се у просеку свакодневно догоди једно силовање, али пријаве против манијака не добију увек судски епилог јер се жртве ретко одлучују да пријаве дело. Чак и када то ураде, тешко касније пристају да се у судском поступку суоче са напасником. У последње време, охрабрене деловањем невладиних организација специјализованих за пружање помоћи у таквим околностима, жртве све мање крију трауме и када се одлуче да пријаве дело траже судску заштиту, речено је у Окружном суду.