Авдејевка пред падом

Специјално за „Политику”

Игор Дамјановић

Свега десетак дана од првих пробних балона у медијима требало је украјинском председнику Володимиру Зеленском да и дефинитивно смени главног команданта Оружаних снага Украјине генерала Валерија Залужног. Заједно са Залужним дужности су ослобођени и начелник Генералштаба генерал Сергеј Шаптала, командант Обједињеног оперативног штаба генерал Сергеј Најев и командант Ваздушно-јуришне војске генерал Максим Миргородски.

По свему судећи, кључну улогу у томе да Зеленски лако спроведе „велику чистку” у вишој војној команди на врхунцу рата имало је активно „посредовање” западних партнера. Од првих најава у фебруару 2023. да ће бити смењен министар одбране Алексеј Резников, до тога да се то заиста догодило, прошло је чак седам месеци, а легендарни командант Залужни отишао је за само десет дана. Он смену није коментарисао, у јавности се појавио само једном, кад је од Зеленског примио Орден хероја Украјине. У медијима се спекулисало да би можда могао да прихвати функцију украјинског амбасадора у Лондону, односно секретара Савета за националну безбедност. Тешко је веровати да ће Залужни прихватити неку од ових, или сличних, за њега у суштини понижавајућих функција. Време које следи, а у којем прогнозе за Украјину нису сјајне, могао би да проведе у активном чекању и припреми за улазак у политичку арену. Председнички избори били су по закону планирани за последњи дан марта ове године, а под изговором ратног стања одложени су на неодређено време. Ипак некада ће морати да буду одржани.

„Велика чистка” је заправо реакција Кијева на тежак положај оружаних снага после фаталних губитака у пропалој запорошкој контраофанзиви. За новог главног команданта именован је генерал Александар Сирски, досадашњи командант Копнене војске, официр контроверзне биографије, о чему је „Политика” писала. Рођен је у Русији. Након именовања, појавиле су се и фотографије младог питомца војне академије Сирског како 9. маја 1986. маршира на паради на Црвеном тргу. Војна служба одвела га је у Украјину, где је остао и по распаду СССР-а градећи официрску и генералску каријеру.

Непосредно је командовао заустављањем руског продора на Кијев у фебруару и марту 2022. и успешном септембарском контраофанзивом на Харковску област. Тада су за само два дана Руси изгубили градове Балаклеју, Изјум, Волчанск, десну обалу Купјанска и још неколико десетина насељених места. У продужетку офанзиве током наредне три седмице Украјинци заузимају леву обалу Купјанска и стратешки веома важан град Красни Лиман. Ипак, у 2023. ратна срећа је Сирском окренула леђа. Прво је уз подршку Зеленског, а против воље генерала Залужног, одлучио да брани Бахмут по сваку цену и тако жртвовао неколико десетина хиљада најбољих војника. Након што је група „Вагнер” своје положаје у Бахмуту предала регуларној руској војсци Сирски је покушао да искористи пометњу и наредио противудар с крила. Након почетних успеха Украјинци су заустављени код Клешејевке, приморани на повлачење и сада регуларна руска армија надире ка граду Часовом Јару.

Висок морал војника и енормна западна војна помоћ два су потпорна стуба на којима је Украјина базирала свој до сада релативно успешан отпор Русији. Оба ова стуба сада се озбиљно климају. Све је мање Украјинаца спремних да гину у бесконачном рату, па је Врховна рада после дуге полемике недавно усвојила нови закон о мобилизацији. С друге стране, обавезе главног савезника и покровитеља САД према Израелу и политичка превирања у Конгресу и Сенату лимитирали су и закочили војну помоћ, што се најбоље види по знатно нижој ефикасности украјинске у последњих неколико месеци. Наменска индустрија европских чланица НАТО-а, посебно у погледу производње артиљеријских пројектила, тешко може да прати константно растуће потребе украјинске војске.

Први велики испит за новог главног команданта Оружаних снага Украјине биће Авдејевка. Постоје гласине да је Сирски, као и у случају Бахмута уз подршку Зеленског, осујетио план Залужног да се војска повуче из Авдејевке. Има и информација да је тамо последњих дана послао неке елитне бригаде, али и да су одређене јединице које су тамо од првог дана рата напустиле град. По званичним подацима до избијања рата, односно верније до Мајданског преврата 2014, у Авдејевки је живело нешто више од 30.000 људи. Од лета је већина цивила практично евакуисана.

Руски јуриш на Авдејевку почео је на јесен и након почетног релативно брзог напредовања Руси су се суочили за застојем и знатним губицима у људству и оклопној техници. Ипак, нису одустали и, према неким тврдњама, на Авдејевку дневно баце до 50 авио-бомби. Пуних осам година Украјина је у Авдејевки груписала најбоље јединице и градила мрежу подземних утврђења која одолевају чак и моћним авио-бомбама ФАБ. Више пута сам се примакао Авдејевки, први пут у септембру 2022, два пута сам посетио Храм Светих царских мученика, који се гради на свега два километра од фронта. Војници с којима сам разговарао тврдили су да је украјинска команда на том потезу груписала много технике и људства, тако да их не би изненадило да ударе на Горловку или на сам Доњецк.

Последњи пут сам тамо био у новембру, на врхунцу борби за град. Тада смо дошли до подножја тек заузетог јаловишта и пришли на мање од два километра до коксаре коју Руси ни дан-данас нису успели да заузму. На мене је посебно јак утисак оставио мост на ауто-путу из правца Горловке, којег су Украјинци неколико дана пре наше посете срушили америчким вишецевним лансером ракета „химарс” да би зауставили кретање руске оклопне технике.

Авдејевка представља велико бреме за новог главног команданта Оружаних снага Украјине, коме, ако се нешто замера у украјинској јавности, то је висока цена коју је платио за опседнутост Бахмутом. Брз губитак града био је велики ударац за његову репутацију и фактор који би могао да уруши морал украјинских војника на фронту. Независни украјински новинар Анатолиј Шариј, који од 2012. због истрага о корупцији ужива азил у ЕУ, тврди да је „слепа оданост Зеленском кључни разлог именовања Сирског за главног команданта”. Наредни месеци показаће да ли је Александар Сирски, генерал који добијао и губио битке, способан да своју армију извуче из крајње неповољног положаја.