Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Међу запосленима владају симптоми бурнаута

Више од половине испитаника изјавило да су у неком тренутку у протеклој години сагорели због посла
Међу запосленима владају симптоми бурнаута
(Pixabay)

Нова анкета коју је наручила америчка Национална алијанса за менталне болести (НАМИ), а у којој је учествовало више од 2.000 запослених одраслих, показала је да за скоро три четвртине (74 одсто) људи прикладно да разговарају о проблемима у вези са менталним здрављем на послу, али само 58 одсто њих је казало да би им било угодно да то раде. Испитаници су били замољени да идентификују шта је за њих био извор стреса у последњих шест месеци. Најчешћи одговор је био „стање у свету” (68 одсто), затим „посао” (48 одсто), „финансије” (45 одсто), „лични живот” (41 одсто), „физичко здравље” (40 одсто) и „ментално стање” (37 одсто).

Више од половине испитаника изјавило је да су сагорели у неком тренутку у протеклој години због посла, а више од трећине је рекло да осећа да им је ментално здравље нарушено због посла.

– Запослени којима је мање пријатно да причају о свом менталном здрављу на послу имају већу вероватноћу да ће пријавити бурнаут и патњу због посла у прошлој години – наведено је у анкети алијансе.

С друге стране консултантска кућа за људске ресурсе „Мерцер” открива да је две трећине (67 одсто) послодаваца рекло да депресију и анксиозност сматрају проблемом на послу, а 21 одсто их је навело да је то за озбиљну забринутост, у свом најновијем истраживању здравствених бенефиција у организацијама са најмање 500 запослених. Отприлике исти проценат (68 одсто) је рекао да је стрес везан за посао забрињавајући, а 59 одсто је навело да је стрес везан за финансије, пренео је Си-Ен-Ен.

И у Србији се као тачно показало да међу запосленима владају симптоми сагоревања – бурнаут. Како је „Политика” раније писала, синдром бурнаута врло је чест проблем у колективима, али и даље у великој мери непрепознат и замаскиран.

Већина радника у оквиру свог основног академског образовања није прошла никакав облик едукације који би им у каснијем професионалном раду помогао да се носе са различитим стресним ситуацијама на послу. Зато је, сматрају стручњаци, неопходно континуирано радити на развијању програма превенције и подршке за све запослене, али и на побољшању услова и организације рада.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Зашто бурнаут када имамо наше изразе: сагоревање и изгарање? Доста са Фемама!
Читалац
Зато што нам систематски уништвају језик, а праве се да га бог зна како штите.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.