Отворена Пандорина кутија у здравству

Проф. др Драгана Јовановић, нови градски секретар за здравство, затражила је јуче смену директора пет здравствених установа у граду због наводних малверзација око јавних набавки, озбиљних злоупотреба у поступцима куповине опреме и ненаменског трошења буџетских средстава. Она је објаснила да ће се повући са функције, на којој је осам дана, уколико већ на следећој седници Скупштине града не буду разрешени дужности доц. др Никола Милинић, директор Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, проф. др Зоран Иванковић, директор КБЦ „Звездара”, проф. др Ива Берисавац, директор КБЦ „Земун”, прим. др Јасминка Јелић, директорка ДЗ „Др Милутин Ивковић” са Палилуле, и прим. др Бранка Грујић, директорка ДЗ „Звездара”.

– Најгрубље су кршена правила рада, којих су директори морали да се придржавају. Нека документација о злоупотребама је предата и МУП-у Србије. На основу увида у документацију за набавку опреме у тим установама увидела сам да су прекршене одредбе Закона о јавним набавкама, Закона о буџетском систему, као и прописа који регулишу висину коефицијената на основу којих се одређују зараде – истакла је др Јовановић, додајући да је већ добила претње због најаве да ће јавно објавити податке о злоупотребама у здравству, као и да је о томе обавестила припаднике МУП-а.

Због нејасне документације и нерегуларности у тендерском поступку за набавку опреме за Дом здравља у насељу Миријево неће бити могуће, како је рекла, завршити поступак на начин на који је то било планирано, јер није рађено како треба и да је због тога захтевала да се разреши дужностидр Бранка Грујић. Она је додала да се после силних преправки докумената не види ко је задужен за набавку намештаја и да свуда само пише „подизвођач”.

Директору КБЦ „Бежанијска коса” др Јовановић је замерила то што су се на тендеру за набавку намештаја за одељење хитног пријема и поликлинике појавилиразличити захтеви у року од 10 до 15 дана у вези са увећањем планираних средстава, а да није утврђена јасна веза са повећањем потреба те установе, наглашавајући да треба проверитида ли намештај за неколико одељења кошта милион евра.

– За те паре и вишеспратница може да се подигне. Споран је и тендер за набавку радиолошке опреме и чекамо мишљење Агенције за лекове и медицинска средства, јер је то конкурс од 150.000.000 динара. Ту постоји разлика између два понуђача од сто милиона динара. У КБЦ „Звездара” потраживања за набавку намештаја износила су око 500.000 евра, а захтев је упућен у тренутку кадајош нису завршени грађевински радови. Када је реч о КБЦ „Земун”, из информација везаних за радове који су у току проистичу неправилности, а неке су информације биле „прикривене” и неадекватно приказиване. Добила сам и извештај републичке буџетске комисије везан за Дом здравља на Палилули, а документа за тај случај су упућена још у јулу ради провере – тврди др Јовановић.

Она је на конференцији за новинаре у Секретаријату за здравство, навела да захтеви за смену нису страначки мотивисани, и да страначка припадност није важна за постављање на руководеће функцији, наглашавајући да су директори чије разрешење захтева чланови више политичких партија.

– Ово је „Пандорина кутија”. Нисам спремна на компромисе. Уколико се буде сматрало да ови људи треба да остану на тим функцијама, вратићу се свом послу у Институту за плућне болести и туберкулозу КЦС. Многе ствари у здравству само су козметика. Ако већ може много да се уложи у ову област, мора да се види где и како. Постојеће надлежности овог секретаријата треба проширити. Овде предстоји велика реорганизација, јер није све у базарима здравља, промоцијама, билбордима – нагласила је др Драгана Јовановић.

Као могућа подручја у којима би се надлежности овог Секретаријата могла проширити, она је навела међународну сарадњу градова и сектор за пројекте, којима би Београд могао да аплицира за средства из фондова Европске уније. Јовановићева је објаснила да би секретаријат требало да има и секторе за санитарни развој и сектор за проверу лекова и других средстава, као и инспекцијску службу, која тренутно не постоји на градском нивоу, али и да би град Београд требало да се више ангажује на едукацији лекара, посебно када је у питању систем изабраног лекара, нагласивши да је тај концепт, после осам година и даље на нивоу пилотпројекта.