Otvorena Pandorina kutija u zdravstvu

Prof. dr Dragana Jovanović, novi gradski sekretar za zdravstvo, zatražila je juče smenu direktora pet zdravstvenih ustanova u gradu zbog navodnih malverzacija oko javnih nabavki, ozbiljnih zloupotreba u postupcima kupovine opreme i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Ona je objasnila da će se povući sa funkcije, na kojoj je osam dana, ukoliko već na sledećoj sednici Skupštine grada ne budu razrešeni dužnosti doc. dr Nikola Milinić, direktor Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, prof. dr Zoran Ivanković, direktor KBC „Zvezdara”, prof. dr Iva Berisavac, direktor KBC „Zemun”, prim. dr Jasminka Jelić, direktorka DZ „Dr Milutin Ivković” sa Palilule, i prim. dr Branka Grujić, direktorka DZ „Zvezdara”.

– Najgrublje su kršena pravila rada, kojih su direktori morali da se pridržavaju. Neka dokumentacija o zloupotrebama je predata i MUP-u Srbije. Na osnovu uvida u dokumentaciju za nabavku opreme u tim ustanovama uvidela sam da su prekršene odredbe Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu, kao i propisa koji regulišu visinu koeficijenata na osnovu kojih se određuju zarade – istakla je dr Jovanović, dodajući da je već dobila pretnje zbog najave da će javno objaviti podatke o zloupotrebama u zdravstvu, kao i da je o tome obavestila pripadnike MUP-a.

Zbog nejasne dokumentacije i neregularnosti u tenderskom postupku za nabavku opreme za Dom zdravlja u naselju Mirijevo neće biti moguće, kako je rekla, završiti postupak na način na koji je to bilo planirano, jer nije rađeno kako treba i da je zbog toga zahtevala da se razreši dužnostidr Branka Grujić. Ona je dodala da se posle silnih prepravki dokumenata ne vidi ko je zadužen za nabavku nameštaja i da svuda samo piše „podizvođač”.

Direktoru KBC „Bežanijska kosa” dr Jovanović je zamerila to što su se na tenderu za nabavku nameštaja za odeljenje hitnog prijema i poliklinike pojavilirazličiti zahtevi u roku od 10 do 15 dana u vezi sa uvećanjem planiranih sredstava, a da nije utvrđena jasna veza sa povećanjem potreba te ustanove, naglašavajući da treba proveritida li nameštaj za nekoliko odeljenja košta milion evra.

– Za te pare i višespratnica može da se podigne. Sporan je i tender za nabavku radiološke opreme i čekamo mišljenje Agencije za lekove i medicinska sredstva, jer je to konkurs od 150.000.000 dinara. Tu postoji razlika između dva ponuđača od sto miliona dinara. U KBC „Zvezdara” potraživanja za nabavku nameštaja iznosila su oko 500.000 evra, a zahtev je upućen u trenutku kadajoš nisu završeni građevinski radovi. Kada je reč o KBC „Zemun”, iz informacija vezanih za radove koji su u toku proističu nepravilnosti, a neke su informacije bile „prikrivene” i neadekvatno prikazivane. Dobila sam i izveštaj republičke budžetske komisije vezan za Dom zdravlja na Paliluli, a dokumenta za taj slučaj su upućena još u julu radi provere – tvrdi dr Jovanović.

Ona je na konferenciji za novinare u Sekretarijatu za zdravstvo, navela da zahtevi za smenu nisu stranački motivisani, i da stranačka pripadnost nije važna za postavljanje na rukovodeće funkciji, naglašavajući da su direktori čije razrešenje zahteva članovi više političkih partija.

– Ovo je „Pandorina kutija”. Nisam spremna na kompromise. Ukoliko se bude smatralo da ovi ljudi treba da ostanu na tim funkcijama, vratiću se svom poslu u Institutu za plućne bolesti i tuberkulozu KCS. Mnoge stvari u zdravstvu samo su kozmetika. Ako već može mnogo da se uloži u ovu oblast, mora da se vidi gde i kako. Postojeće nadležnosti ovog sekretarijata treba proširiti. Ovde predstoji velika reorganizacija, jer nije sve u bazarima zdravlja, promocijama, bilbordima – naglasila je dr Dragana Jovanović.

Kao moguća područja u kojima bi se nadležnosti ovog Sekretarijata mogla proširiti, ona je navela međunarodnu saradnju gradova i sektor za projekte, kojima bi Beograd mogao da aplicira za sredstva iz fondova Evropske unije. Jovanovićeva je objasnila da bi sekretarijat trebalo da ima i sektore za sanitarni razvoj i sektor za proveru lekova i drugih sredstava, kao i inspekcijsku službu, koja trenutno ne postoji na gradskom nivou, ali i da bi grad Beograd trebalo da se više angažuje na edukaciji lekara, posebno kada je u pitanju sistem izabranog lekara, naglasivši da je taj koncept, posle osam godina i dalje na nivou pilotprojekta.