„Фактор Трамп” у кинеском убеђивању Европљана

Доналд Трамп минулог викенда није био физички присутан на „безбедносном Давосу”, али његов дух као да је лебдео у холовима минхенског хотела „Бајеришер хоф”, који је угостио државнике из целог света. Европска политичка елита није крила нервозу због тога што би повратак бившег америчког председника у Белу кућу могао да угрози партнерство с Вашингтоном.

И Пекинг је видео своју шансу. Одјек Трампове запаљиве изјаве да неће бранити НАТО савезнике који не троше довољно за одбрану био је прави поклон за Си Ђинпинга, који покушава да поправи односе с евроблоком.

У баварску престоницу Кина је послала чак три делегације. Главну је предводио министар спољних послова Јанг Ви, у другој су били војни званичници, а у трећој експерти и професори на чијем челу је био Фу Јинг, бивши заменик шефа дипломатије.

Шеф кинеске дипломатије Ванг Ји ставио је европским колегама до знања да у немирним временима Кина и даље остаје „доследан и стабилан” партнер.

„Без обзира на то како се свет мења, Кина као одговорна велика земља одржаће своје главне принципе и политику доследним и стабилним и служиће као непоколебљива снага стабилности у турбулентном свету”, рекао је Ванг током говора у Минхену, позивајући и своју земљу и Европу да се „држе подаље од геополитичких и идеолошких сметњи” и да раде заједно.

Овакав Вангов став који је после Минхена наставио европску турнеју по Шпанији и Француској могао би да буде пријемчив у неким чланицама ЕУ које се надају да ће стабилизовати везе с Кином. Али главна сметња стварном напретку односа између Брисела и Пекинга јесте „чврст загрљај” Си Ђинпинга и Владимира Путина.

Поготово кад су западни лидери на самом старту самита пожурили да за изненадну смрт руског опозиционог лидера Алексеја Наваљног у затвору хорски упру прст у Путина. Дан касније уследио је немоћни бес због пада Авдејевке у руске руке. Kао да би 60 милијарди долара помоћи Кијеву које републиканци блокирају у Представничком дому тренутно решило однос снага на украјинском ратишту.

Ванг Ји је у Минхену покушао да ублажи забринутост Запада због све јачих веза са Русијом. Поготово што је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузеп Борељ свом кинеском колеги поновио очекивање евроблока да се Пекинг уздржава од подршке Русији.

Шеф кинеске дипломатије поручио је како све боља сарадња Кине и Русије није уперена против било које треће стране.

На директно питање председавајућег Минхенске конференције Кристофа Хојзгена да ли Пекинг треба да учини више да обузда Москву, Ванг је узвратио да су то покушаји да се окриви Кина или да се одговорност за решавање украјинске кризе пребаци на Кину. По њему, Пекинг је „неумољиво” радио на промовисању мировних преговора.

На одвојеном састанку с украјинским колегом Дмитром Кулебом Ванг је изричито изјавио да Кина не продаје смртоносно оружје конфликтним подручјима или зараћеним странама, додавши да његова земља не одустаје од напора да се поново успостави мир.

„Вангова порука европским домаћинима јесте да не треба дозволити да геополитичке разлике ометају блиску сарадњу. Остало је неизречено да Кина није спремна да промени позиције и политику које највише забрињавају Европљане – продубљивање односа с Русијом и њене дисторзивне трговинске праксе”, оцењује за Си-Ен-Ен Ноа Баркин, гостујући виши сарадник у истраживачком центру Немачког Маршаловог фонда САД.

Очито је да је на десетак билатералних састанака на маргинама Минхенске конференције Ванг у разговорима користио „фактор Трамп” као адут да убеди Европљане како није у њиховом интересу да се потпуно окрену према Вашингтону.

У време док је био председник Доналд Трамп није само претио да би САД могле да изађу из НАТО-а, већ је и у трговини показивао одређен анимозитет за савез с Европом. Увео је царине на европски челик и алуминијум, због чега је ЕУ узвратила одмаздом – додатним дажбинама на америчку робу.

У дипломатском налету у Минхену Ванг се састао с најмање 10 министара спољних послова, укључујући америчког државног секретара Ентонија Блинкена, али и с другим лидерима, међу којима су били немачки канцелар Олаф Шолц и српски председник Александар Вучић.

Виши научни сарадник за Кину у истраживачком центру Чатам хаус у Лондону Ју Јије сматра да ће се све док буде трајао рат у Украјини политика ЕУ према Кини приближавати америчкој. „Највероватније ће се ЕУ придружити САД како би удвостручили ограничења извоза критичних технологија у Кину у светлу посматрања економске безбедности Уније као најважније”.

Пекинг у таквим потезима бриселских челника препознаје „амерички рукопис”. Зато је Ванг Ји у Минхену своје саговорнике упозорио да ће „они који покушају да искључе Кину у име ’смањивања ризика’ направити историјску грешку”.