„Faktor Tramp” u kineskom ubeđivanju Evropljana

Donald Tramp minulog vikenda nije bio fizički prisutan na „bezbednosnom Davosu”, ali njegov duh kao da je lebdeo u holovima minhenskog hotela „Bajerišer hof”, koji je ugostio državnike iz celog sveta. Evropska politička elita nije krila nervozu zbog toga što bi povratak bivšeg američkog predsednika u Belu kuću mogao da ugrozi partnerstvo s Vašingtonom.

I Peking je video svoju šansu. Odjek Trampove zapaljive izjave da neće braniti NATO saveznike koji ne troše dovoljno za odbranu bio je pravi poklon za Si Đinpinga, koji pokušava da popravi odnose s evroblokom.

U bavarsku prestonicu Kina je poslala čak tri delegacije. Glavnu je predvodio ministar spoljnih poslova Jang Vi, u drugoj su bili vojni zvaničnici, a u trećoj eksperti i profesori na čijem čelu je bio Fu Jing, bivši zamenik šefa diplomatije.

Šef kineske diplomatije Vang Ji stavio je evropskim kolegama do znanja da u nemirnim vremenima Kina i dalje ostaje „dosledan i stabilan” partner.

„Bez obzira na to kako se svet menja, Kina kao odgovorna velika zemlja održaće svoje glavne principe i politiku doslednim i stabilnim i služiće kao nepokolebljiva snaga stabilnosti u turbulentnom svetu”, rekao je Vang tokom govora u Minhenu, pozivajući i svoju zemlju i Evropu da se „drže podalje od geopolitičkih i ideoloških smetnji” i da rade zajedno.

Ovakav Vangov stav koji je posle Minhena nastavio evropsku turneju po Španiji i Francuskoj mogao bi da bude prijemčiv u nekim članicama EU koje se nadaju da će stabilizovati veze s Kinom. Ali glavna smetnja stvarnom napretku odnosa između Brisela i Pekinga jeste „čvrst zagrljaj” Si Đinpinga i Vladimira Putina.

Pogotovo kad su zapadni lideri na samom startu samita požurili da za iznenadnu smrt ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u zatvoru horski upru prst u Putina. Dan kasnije usledio je nemoćni bes zbog pada Avdejevke u ruske ruke. Kao da bi 60 milijardi dolara pomoći Kijevu koje republikanci blokiraju u Predstavničkom domu trenutno rešilo odnos snaga na ukrajinskom ratištu.

Vang Ji je u Minhenu pokušao da ublaži zabrinutost Zapada zbog sve jačih veza sa Rusijom. Pogotovo što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj svom kineskom kolegi ponovio očekivanje evrobloka da se Peking uzdržava od podrške Rusiji.

Šef kineske diplomatije poručio je kako sve bolja saradnja Kine i Rusije nije uperena protiv bilo koje treće strane.

Na direktno pitanje predsedavajućeg Minhenske konferencije Kristofa Hojzgena da li Peking treba da učini više da obuzda Moskvu, Vang je uzvratio da su to pokušaji da se okrivi Kina ili da se odgovornost za rešavanje ukrajinske krize prebaci na Kinu. Po njemu, Peking je „neumoljivo” radio na promovisanju mirovnih pregovora.

Na odvojenom sastanku s ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom Vang je izričito izjavio da Kina ne prodaje smrtonosno oružje konfliktnim područjima ili zaraćenim stranama, dodavši da njegova zemlja ne odustaje od napora da se ponovo uspostavi mir.

„Vangova poruka evropskim domaćinima jeste da ne treba dozvoliti da geopolitičke razlike ometaju blisku saradnju. Ostalo je neizrečeno da Kina nije spremna da promeni pozicije i politiku koje najviše zabrinjavaju Evropljane – produbljivanje odnosa s Rusijom i njene distorzivne trgovinske prakse”, ocenjuje za Si-En-En Noa Barkin, gostujući viši saradnik u istraživačkom centru Nemačkog Maršalovog fonda SAD.

Očito je da je na desetak bilateralnih sastanaka na marginama Minhenske konferencije Vang u razgovorima koristio „faktor Tramp” kao adut da ubedi Evropljane kako nije u njihovom interesu da se potpuno okrenu prema Vašingtonu.

U vreme dok je bio predsednik Donald Tramp nije samo pretio da bi SAD mogle da izađu iz NATO-a, već je i u trgovini pokazivao određen animozitet za savez s Evropom. Uveo je carine na evropski čelik i aluminijum, zbog čega je EU uzvratila odmazdom – dodatnim dažbinama na američku robu.

U diplomatskom naletu u Minhenu Vang se sastao s najmanje 10 ministara spoljnih poslova, uključujući američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, ali i s drugim liderima, među kojima su bili nemački kancelar Olaf Šolc i srpski predsednik Aleksandar Vučić.

Viši naučni saradnik za Kinu u istraživačkom centru Čatam haus u Londonu Ju Jije smatra da će se sve dok bude trajao rat u Ukrajini politika EU prema Kini približavati američkoj. „Najverovatnije će se EU pridružiti SAD kako bi udvostručili ograničenja izvoza kritičnih tehnologija u Kinu u svetlu posmatranja ekonomske bezbednosti Unije kao najvažnije”.

Peking u takvim potezima briselskih čelnika prepoznaje „američki rukopis”. Zato je Vang Ji u Minhenu svoje sagovornike upozorio da će „oni koji pokušaju da isključe Kinu u ime ’smanjivanja rizika’ napraviti istorijsku grešku”.