Држава је на потезу (2)

Ипак и даље две трећине прихода стиже вам од послова из иностранства?

Успели смо да се одржимо на тржиштима на којима се "Енергопројект" раније добро позиционирао – руском и афричком, успели да отворимо ново у Казахстану и вратимо се у регион Залива.

То је у Заливу неки већи посао?

Пружамо консултантске услуге у области енергетике и за ту врсту посла имамо доста вредне уговоре од укупно 60 милиона долара. У Катару, где радимо на пројектима рехабилитације и проширења електроенергетског система, тренутно имамо 120 запослених, углавном инжењера, а одатле смо се проширили и Абу Даби, Дубаи и Оман.

Како се сналазите са овдашњим и тамошњим курсним разликама?

Истина, у региону Залива послове уговарамо углавном у доларима и то нас двоструко погађа. Прво што је долар слаб, а друго што ми наплаћујемо у доларима а наше раднике у иностранству исплаћујемо у еврима. Али кад радимо у земљи, кад увозимо материјал и опрему, одговара нам овакав овдашњи курс, па донекле пегламо курсне разлике. Међутим, за курс динара, без обзира на све, најважније је да је стабилан. Не видим коме би одговарале нагле осцилације.

 А у земљама трећег света? Имате ли проблема са наплатом? Многи су склони да та тржишта одбацују баш због репова из прошлости?

Данас су то чисто економски односи, без уплитања као некада политичких. Ми већ десетину послова, било да их финансирају локални буџети, или међународне финансијске институције попут Светске банке или ЕИБ-а, добијамо на лицитацијама. Плаћени смо за оно што урадимо и имамо добре односе и добре референце из тих земаља. Ето, и проблем ирачких дугова решен је у протеклих годину дана.

 А како сада стојимо на тржишту бившег СССР-а, које је у време санкција било спасоносна алтернатива за домаће грађевинаре?

У Казахстану имамо више од 80 милиона евра уговореног посла. То су углавном објекти високоградње, али и инфраструктурни као што је метро-станица у Алма Ати. Очекујемо да почетком наредне године уговоримо још једну. Међутим, нисмо задовољни са 40 милиона евра вредним уговорима у Русији и крећемо у маркетиншке како бисмо заузели што бољу позицију у Сочију, где ће се доста градити због Олимпијских игара.

Некада сте били присутни и у Перуу?

Трећа фаза хидромелиорационог система "Ћира Пјура", који се гради још од 1971, приводи се крају и остало је да завршимо десетак милиона долара уговореног посла. Почетком ове године уговорили смо пут, око 25 милиона долара, а присутни смо и на другим тендерима.

Да ли и Србија може да добије своју "Ћира Пјуру"?

Покретање, и то што пре, водопривредних пројеката попут ревитализације канала Дунав–Тиса–Дунав или оних на сливу Рзава допринело би развоју пољопривреде и индустрије, као и равномернијем регионалном развоју, решило би питање снабдевања питком водом и проблеме наводњавања и одводњавања.

Где ћете ставити тежиште у активностима на иностраним тржиштима?

Концентрисаћемо се у регионима у којима већ радимо, посебно на земље, произвођаче нафте и гаса, јер оне имају и највеће буџете. Наравно, пратићемо и инвестиционе активности у другим регионима.

А у нашем региону?

Сада радимо у Црној Гори и Републици Српској и биће добро уколико се остваре најаве о интеграцији електропривреда.

Скоро деценијски проблем двоструког опорезивања решио је ПДВ, али грађевинари годинама указују и на друге проблеме које би држава могла да отклони?

Сигурно би нам одговарало да се порези на примања смање, да се административни поступци при прибављању дозвола и сагласности за почетак градње убрзају, да се закони уподобе светским стандардима... Али на свему томе се ради, па би даље набрајање било само куцање на отворена врата. Добро је то што је министар Динкић формирао Пословни савет, који видим као место где бисмо једни другима могли да укажемо на проблеме и могућности за њихово решавање.

Претходним изменама Закона о јавним набавкама дати су одређени преференцијали домаћим фирмама, али будућа законска решења, логично је очекивати, ићи ће ка већој либерализацији у условима све веће конкуренције?

Ми смо навикли на тржишну утакмицу и конкуренцију радећи у иностранству. Међутим, много већи проблем је у начину на који се иностране компаније пуштају на овдашње тржиште. Оне се ту региструју, имају неколико запослених, немају ни механизацију, ни референце, ни лиценце овде надлежних, него им се на тендерима признаје оно што имају оснивачи из иностранства. А онда оне добију посао домаће фирме и узимају домаће фирме као подизвођаче, што нама обара профитне стопе и умањује потенцијал за развој и не доноси нам адекватне референце.

Свуда у свету највеће корупционашке афере управо су забележене на великим инфраструктурним државним пословима. Каква су ваша искуства на домаћем терену?

Ми таква искуства немамо. Нисмо били у ситуацији да корумпирамо да бисмо неки посао добили.

А да ли сте неки изгубили јер су други били у тој ситуацији и искористили је?

Тешко је тако нешто тврдити. Одлуке тендерских комисија поштујемо и хоћемо да верујемо у њихов рад.

--------------------------------------------------------------------------

На "Прокопу" пре Нове године

Недавно сте са потписали уговор о наставку градње "Прокопа". Када ће радови стартовати и, што је још важније, када би реално могли да буду завршени?

Радови на "Прокопу" могли би да се наставе и пре краја ове године. Или прецизније, изналазимо могућности да радове наставимо и пре него што се постигну коначни договори предвиђени генералним уговором, пре потписивања финалног.

Да ли ћемо у томе успети знаћемо релативно брзо. Ако се то не догоди, радови ће кренути почетком нове грађевинске сезоне и реално је да станични комплекс, испод плоче, буде у функцији за годину и по до две.

А шта је предвиђено тим генералним уговором?

Предвиђено је да се та разграничења и прецизирања односа и обавеза Железница, Града и "Енергопројекта", укључујући и коначну вредност посла, обаве до краја године.

До сада су, чини се, најтежи били договори Града и Републике?

Мислим да овог пута постоји политичка воља и сагласје да се тај пројекат приведе крају и то је нешто што обећава.

--------------------------------------------------------------------------

Пролећни удар на берзи

Догодио вам се пролећни удар на берзи, изазван неким, до краја јавности неразјашњеним "играма", које су привремено обориле вредност акција и, како је објашњено, имале за циљ да распарчају "Енергопројект" као систем?

Најважније је да се све завршило, да су државни органи донели потпуно исправне и коректне одлуке о поступку емисије холдингових акција, који смо започели уз њихову претходну сагласност. И да је "Енергопројект" остао да функционише као целина, што се показало добрим у претходном периоду. На том путу су се појавили људи са разним пословним плановима и разним начинима да их остваре. А транзициони услови су то додатно искомпликовали.

Претендент на ваше акције швајцарско предузеће "Комфитрејд" одговорило је тужбом?

Врховни суд је ту тужбу одбацио.

А каква је била улога Спортског друштва "Партизан"?

Његова ћерка фирма "Скајелектроник" била је акционар "Енергопројекта". На основу тих и делом других акција директор те компаније изабран је за председника нашег Надзорног одбора на четири године. Они су акције у међувремену продали.

Да ли је то била само бизнис или и политичка игра?

После свега што се десило можемо само да спекулишемо. Мислим да то сада није од суштинског значаја.

 И акције су се брзо опоравиле?

"Енергопројект" је на берзу изашао у мају 2001. и тада је цена акције била 250-260 динара. Када је садашњи менаџмент и највећи део актуелне управе дошао на чело компаније "Енергопројектова" акција вредела је два, а сада је продаје за око 40 евра. Вишеструко смо увећали вредност компаније, па тако и државног пакета. Зато је држава за нас и заинтересована и зато је важно да и сада повуче прави потез.