Дани кад је улицама текло вино

Поводом текста Милоша Лазића објављеног 14. фебруара на првој и 14. страни листа „Политика”, ради тачности података о београдским подрумима вина у прошлом временима, желим да укажем да је један од њих „Алексиначки подрум”, на месту где се Делиградска улива у Славију, а не александровачки, како је наведено. Његова локација није случајно на углу Делиградске улице, која је добила име по чувеној Делиградској бици 1806. године, у којој је Карађорђе с устаницима победио Турке, по имену места које припада општини Алексинац.

„Алексиначки подрум” датира од Јохана Апела, који је некадашње римске тунеле копане ради одбране војног утврђења проширио и користио за своју пивару. Након рата 1945. године подруме је преузео „Алексиначки подрум”, који је био у саставу ПИК-а „Алексинац”. У „Алексиначком подруму” прерађивано је вино из целе општине Алексинац, а у време откупа грожђа „улицама је текло вино”. Сазревало је у стакленим боцама да би затим било понуђено у поменутом „Алексиначком подруму” у Београду, гостионици „Загреб” у главној улици Загреба, „Алексиначком подруму” у бифеу „Ријека” и широм земље.

Алексиначки вино било је на гласу због тога што је одлежало на одговарајућој температури која је константна у подрумима, уз технолошку обраду коју су водили технолози, као и уз помоћ кларола, средства којим се бистри вино, а има га ту где се налази „Алексиначки подрум”.

Сада је „Алексиначки подрум” у фази приватизације, а да би се обновила његова некадашња слава потребно је много шта. За то ће требати много труда и времена, јер је потребно обновити винограде или оформити нове плантаже, налик на оне које су биле главни снабдевач „Алексиначког подрума” грожђем.

Божа Марковић Несврћанин,
Житковац