Може ли видео-надзор да „очисти” депонију

Нови Сад – Дивља депонија смећа уз Темерински пут наспрам новосадске Најлон пијаце ствара се сваки пут након што их јавне службе по комуналном налогу очисте. Проблем је стар више година, кажу чак деценија, али као да нема на видику решења како да се извор могуће заразе уклони. Темерински пут, северно од канала Дунав-Тиса-Дунав, један је од улазних праваца у град Нови Сад, па депонија која упорно ниче, осим тога што није безбедна, ружи изглед околине. Гомила отпада – кеса, пластичних флаша, одеће и намештаја, расипа се на јавној површини, на градском плацу у суседству ограђеног простора „Градског зеленила”.

Смеће се развлачи и по пешачко-бициклистичкој стази уз Темерински пут, што отежава пролаз људима који се туда крећу током шетње према каналу, центру града или ка Најлон пијаци.

Грађански покрет „Браво” захтева да се до петка поставе контејнери, као и ограде, а дугорочно и камере за видео-надзор. Такође, активисти сматрају да су потребне сталне патроле комуналне милиције.

У „Чистоћи” сматрају да је дивља депонија на Темеринском путу, како је за „Политику” речено у градском предузећу, продукт неколицине несавесних грађана који на том месту одлажу комунални, грађевински и крупни отпад. У питању је део града, објашњавају, где је претежно индивидуални тип становања и где нису предвиђена контејнерска места, већ су домаћинствима додељене канте за одлагање отпада.

„У претходном периоду покушали смо и поставком контејнера да спречимо стварање депоније, што није дало очекиване резултате јер је отпад на исти начин завршавао поред контејнера”, наводе у „Чистоћи”.

О томе да ли је у плану увођење камера за надзор, одговорили су да су у сталној комуникацији са надлежним градским управама и да стога имају сазнања да је у плану постављање видео-надзора у сврху спречавања нелегалног одлагања отпада на јавним површинама.

На питање да ли са локалним становништвом постоје разговори, трибине или едукације о штетности оваквих депонија, наводе да се свакодневно, путем медија и друштвених мрежа, обраћају грађанима, едукујући их о наменама различитих врста посуда за одлагање отпада и штетног утицаја неадекватног одлагања отпада.

„Такође смо и у личној комуникацији са грађанима и путем месних заједница, а са надлежним градским управама одржавамо трибине како би се локално становништво што боље упознало са Законом о управљању отпадом, али и свим негативним последицама нелегалног одлагања отпада”, речено је за наш лист.

О томе да ли „Чистоћа” предлаже неко друго, трајније решење да се депонија не би изнова стварала, одговорили су да град Нови Сад континуирано улаже у чистоћу и уклањање дивљих депонија.

Депонија се ствара на терену где се „сударају” три месне заједнице – Слана бара, Клиса и Видовданско насеље, па је проблем познат и у њиховим локалним саветима, који су у вези са тим држали састанке и са полицијом. Овде се налазе и насеља Велики рит и Мали Београд, са становништвом које спада међу најсиромашније и најугроженије грађане Новог Сада. Баве се сакупљањем папирних и пластичних сировина, а многи од њих пореклом су са Косова и Метохије.

„Деценијама имамо тај проблем, никне депонија, инспекција изађе, да налог ’Чистоћи’ да је уклони, и онда опет исто. А то све плаћа град, сви ми. Наилазио сам на грађане који бацају ту смеће, намерно то раде, неки су конфликтни, стану насред пешачке стазе и само чекају да им неко нешто каже, да приговори. Ноћу пале, не може се проћи од дима. А кад оду у Аустрију или Немачку, јако су фини”, испричао је за наш лист Драган Хемон, председник савета МЗ „Клиса”.

Отпад који се гомила овде, напоменуо је он, привлачи пацове.

У овом делу града, Дом здравља „Нови Сад” има амбуланту на Клиси, а недавно је отворио објекат на Видовданском насељу, где се лекари баве питањима опште медицине, педијатрије, гинекологије, стоматологије, а постоји и „ромски медијатор”.

Зорка Баковић, портпаролка Дома здравља, каже за наш лист да се ромски медијатор бави, пре свега, анимирањем родитеља да доводе децу на вакцинацију, тиме колико су важне редовне посете лекару, односно гинекологу, а даје и савете о дојењу. Установа је у контакту са локалним становништвом, по њеним речима, и на терену, преко акција које укључују и бригу о хигијени.