Радна снага највећи проблем за градњу Експа

За изградњу пројеката око специјалистичког сајма Експо 2027. новац не представља проблем, већ људство, због чега ће из више страних земаља морати да буде ангажовано између 12.000 и 20.000 радника. Како је недавно признао Александар Вучић, председник Србије, наша земља нема ту радну снагу, а нема довољно ни интересовања радника за грађевинску индустрију.

– За сада смо имали највише страних радника из Индије и Турске, верујем да ће их бити из Филипина, Бангладеша и многих других земаља – изјавио је Вучић за РТС, подсећајући да је добра вест то што се из иностранства враћају они са највишим образовањем.

– Нажалост, најспорије нам се враћају људи који су нам страшно потребни сада: бравари, вариоци, занатлије, тесари... Вариоци сада имају најнижу плату између 95.000 и 100.000 динара у Србији – истакао је Вучић.

Да домаћа грађевинска индустрија, као носилац привредног раста, у последње време уопште не би могла да функционише без привременог увоза радне снаге, махом из Турске, Пакистана, Индије и источноевропских земаља, уверен је и Бојан Станић, помоћник директора аналитике Привредне коморе Србије (ПКС).

– Србија има све мање радне снаге када је у питању грађевинска индустрија. Овако један велики пројекат као што је Експо захтева увоз радника, што из ЕУ, што из ваневропских земаља. Да бисмо задржали постојећи кадар, ипак треба да одржимо ниво зарада. Јер растом плата дестимулисаће се сви они који су планирали да траже боље услове живота ван граница Србије. Ипак, остаје питање да ли наша земља може радницима да понуди зараде које су, рецимо, актуелне у Немачкој – објашњава Станић.

Према подацима ЦРОСО, прошле године је у сектору грађевинарства био запослен 125.331 радник (обухваћени су сви обвезници плаћања социјалних доприноса и осигураници који су у евиденцији по основу рада). Ипак, само годину дана пре тога, у 2022, према анкети о радној снази, у грађевинарству је било запослено 172.800 људи, потврдили су у Републичком заводу за статистику (РЗС). Овим бројем су обухваћени они који су најмање један сат у посматраној седмици обављали плаћени посао, као и они који су имали запослење. Дакле, анкета обухвата формалну и неформалну запосленост – наводе у РЗС-у.

У Удружењу за грађевинску индустрију при Привредној комори Србије подсећају да је недостатак квалификоване радне снаге у грађевинској индустрији константан више година уназад.

Ивана Вулетић, секретар удружења, подсећа да упркос статистичким показатељима који из године у годину бележе пораст просечне зараде у грађевинарству, смањен је број заинтересованих за упис у грађевинске школе.

– С обзиром на инвестициони циклус који је најављен и бројне инфраструктурне објекте који треба да буду изграђени у наредном периоду, очекује се и отварање нових радних места у грађевини. Надамо се да ће и најављена либерализација тржишта рада у оквиру иницијативе „Отворени Балкан” отворити могућности за лакше упошљавање недостајуће радне снаге у грађевинарству – истиче Вулетићева.

Ипак, представници синдиката сматрају да наша држава недовољно цени домаћа грађевинска предузећа и да досад није много урадила да се обнови радна снага и грађевинска оператива.

– Тврдим да у овом тренутку у Србији има довољно грађевинских фирми које могу да се ухвате укоштац са озбиљним пројектом, као што је градња Експа. Та предузећа имају довољно радника за такве ангажмане. Нажалост, држава не цени довољно домаћа предузећа. Јер ако знамо да имамо око 170.000 радника у грађевинској индустрији, како нам онда недостаје још 20.000 радника за градњу Експа – пита се Саша Торлаковић, председник синдиката радника грађевинарства, додајући да је решење у плаћању тих радника.

– Кад кажу да људи нису заинтересовани да раде овде, одговор је у томе да их само треба платити, као што би били плаћени када би отишли у иностранство, јер је просек зарада у грађевинарству испод медијалне зараде, а радници често добијају паре на руке, док нам страни радници „дампингују” цене. Можда су нам зато потребни ти инострани радници, да би оборили цену рада – закључује Торлаковић.

Истина је да Србији и даље највише недостају грађевинци свих стручних спрема, а нарочито они са ниском стручном спремом занатског типа: тесари, зидари, армирачи, помоћни радници... У будућности се очекује све већи дефицит искусних квалификованих радника, пре свега због лоше старосне структуре.

Зоран Марковић, председник Самосталног синдиката металаца Србије, подсећа да су занимања попут бравара, алатничара, вариоца ипак и код нас добро плаћена.

– Ту не би требало да буде проблема приликом запошљавања на градњи Експа. Али зато, рецимо, плетачи жица или они који обављају просте мануелне послове на градилиштима за просечну плату од 50.000 динара неће да раде у Србији за те паре, па иду преко. То је проблем, јер, примера ради, ручак у Београду и ручак у Минхену кошта исто – истиче Марковић, подсећајући да уз све то треба размишљати и о стручности страних радника на градилиштима.

– Ти странци који буду градили Експо јесу сигурно довољно стручни за неке просте физичке радове, а за сложеније радове то је већ питање. Да би се рекло за мајстора да је добар, он треба да има од три до пет година радног искуства – напомиње Марковић.