Берзе акција се опорављају, долар све јачи

Лондон, Њујорк – Цене акција на водећим светским берзама су јуче, трећи дан узастопно, у порасту јер тржишни посленици с поверењем гледају на реализацију планова влада најмоћнијих и низа других земаља за превазилажење кредитне кризе и контролу успоравања раста глобалне економије.

Курс евра према главном такмацу, долару, јуче је опао на једноипогодишњи минимум, пошто је протеклих дана потражња „зелене валуте” знатно увећана.

Поскупљење европских акција, које је јуче забележено на лондонској и свим већим регионалним берзама, као и претходни раст вредности деоница у Азији и САД, уследило је након саопштења председника америчке Управе федералних резерви Бена Бернанкеау понедељак да ће његова земља наставити да спроводи раније усвојени владин програм, вредан 700 милијарди долара, за стабилизацију угроженог домаћег кредитног тржишта.

Раст европских акција јуче је подстакнут и одлуком француске владе да издвоји из буџета суму од 10,5 милијарди евра, с циљем докапитализације шест угрожених домаћих банака, у периоду до краја ове године.

Ројтерс наводи, у извештају из Лондона, да је Паневропски индекс – FTSEurofirst 300, којим се мери вредност акција најлукративнијих континенталних компанија, у почетном пословању увећан 0,7 одсто, а да је највише расла вредност акција банака.

Акције француских банака БНП Парибас, Сосијете женерал и Креди агрикол, које је држава најавила да ће помоћи, увећане су 6,5, 9,2 и 7,8 процената.

Јуче је водећи Nikkei индекс акција на главној далекоисточној берзи у Токију „одскочио” 3,3 одсто, док је други по важности јапански индикатор кретања цена деоница Topiks увећан такође за више од три одсто у односу на јучерашњи закључни ниво.

Глобални индекс акција MSCI јуче је такође био у порасту и сада је око 12 одсто изнад петогодишњег минимума, забележеног 10. октобра. Тај индикатор је, међутим, упркос тродневном узастопном расту, још 39 одсто нижи него пре годину дана.

У закључном пословању на америчком тржишту претходне ноћи, сва три кључна индекса на Волстриту (Дау Џонс, Наздак и Стандард Пурс) увећана су, у распону од 3,43 до 4,77 одсто, што такође указује да се негативно расположење на светским ефектним берзама мења у позитивно.

Нико се, међутим, још не усуђује да процени да ли је најлошији тренутак у најгорој финансијској кризи од времена Велике економске депресије, почетком тридесетих година прошлог века, већ прошао или је у питању само краткорочан узлет уочи даљег урушавања ефектних берзи, кредитног тржишта и целог међународног финансијског система.

Тренутна ситуација на девизним берзама, иначе, иде наруку инвеститорима који располажу готовином у доларима, јер је америчка новчана јединица веома тражена, због настојања тржишних играча да осигурају краткорочне позиције и створе залихе за могуће веће пословне операције.

Иако су јуче неки тржишни кругови на лондонској девизној берзи „типовали” да би долар краткорочно могао и да ослаби, Стефан Кукулас, стратешки аналитичар компаније „ТД Секјуритис”,јуче је констатовао да је долар „наставио да јача” па су због тога ослабиле тржишне позиције евра, британске фунте и швајцарског франка.

Долар је јуче у раној преподневној трговини на лондонској девизној берзи вредео 1,3228 за евро, што је најнижи курс заједничке валуте 15 чланица зоне евра према „американцу” још од марта 2007. године.

Истовремено је долар све ближе важној психолошкој граници од 1,7 за фунту стерлинга, јер је јуче на лондонској берзи вредео 1,704 за фунту.

Америчка валута је у исто време премашила границу од 1,15 швајцарских франака, док је према јену (за долар се добија нешто више од 101 јен) била нешто слабија него прекјуче.