Berze akcija se oporavljaju, dolar sve jači

London, Njujork – Cene akcija na vodećim svetskim berzama su juče, treći dan uzastopno, u porastu jer tržišni poslenici s poverenjem gledaju na realizaciju planova vlada najmoćnijih i niza drugih zemalja za prevazilaženje kreditne krize i kontrolu usporavanja rasta globalne ekonomije.

Kurs evra prema glavnom takmacu, dolaru, juče je opao na jednoipogodišnji minimum, pošto je proteklih dana potražnja „zelene valute” znatno uvećana.

Poskupljenje evropskih akcija, koje je juče zabeleženo na londonskoj i svim većim regionalnim berzama, kao i prethodni rast vrednosti deonica u Aziji i SAD, usledilo je nakon saopštenja predsednika američke Uprave federalnih rezervi Bena Bernankeau ponedeljak da će njegova zemlja nastaviti da sprovodi ranije usvojeni vladin program, vredan 700 milijardi dolara, za stabilizaciju ugroženog domaćeg kreditnog tržišta.

Rast evropskih akcija juče je podstaknut i odlukom francuske vlade da izdvoji iz budžeta sumu od 10,5 milijardi evra, s ciljem dokapitalizacije šest ugroženih domaćih banaka, u periodu do kraja ove godine.

Rojters navodi, u izveštaju iz Londona, da je Panevropski indeks – FTSEurofirst 300, kojim se meri vrednost akcija najlukrativnijih kontinentalnih kompanija, u početnom poslovanju uvećan 0,7 odsto, a da je najviše rasla vrednost akcija banaka.

Akcije francuskih banaka BNP Paribas, Sosijete ženeral i Kredi agrikol, koje je država najavila da će pomoći, uvećane su 6,5, 9,2 i 7,8 procenata.

Juče je vodeći Nikkei indeks akcija na glavnoj dalekoistočnoj berzi u Tokiju „odskočio” 3,3 odsto, dok je drugi po važnosti japanski indikator kretanja cena deonica Topiks uvećan takođe za više od tri odsto u odnosu na jučerašnji zaključni nivo.

Globalni indeks akcija MSCI juče je takođe bio u porastu i sada je oko 12 odsto iznad petogodišnjeg minimuma, zabeleženog 10. oktobra. Taj indikator je, međutim, uprkos trodnevnom uzastopnom rastu, još 39 odsto niži nego pre godinu dana.

U zaključnom poslovanju na američkom tržištu prethodne noći, sva tri ključna indeksa na Volstritu (Dau Džons, Nazdak i Standard Purs) uvećana su, u rasponu od 3,43 do 4,77 odsto, što takođe ukazuje da se negativno raspoloženje na svetskim efektnim berzama menja u pozitivno.

Niko se, međutim, još ne usuđuje da proceni da li je najlošiji trenutak u najgoroj finansijskoj krizi od vremena Velike ekonomske depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka, već prošao ili je u pitanju samo kratkoročan uzlet uoči daljeg urušavanja efektnih berzi, kreditnog tržišta i celog međunarodnog finansijskog sistema.

Trenutna situacija na deviznim berzama, inače, ide naruku investitorima koji raspolažu gotovinom u dolarima, jer je američka novčana jedinica veoma tražena, zbog nastojanja tržišnih igrača da osiguraju kratkoročne pozicije i stvore zalihe za moguće veće poslovne operacije.

Iako su juče neki tržišni krugovi na londonskoj deviznoj berzi „tipovali” da bi dolar kratkoročno mogao i da oslabi, Stefan Kukulas, strateški analitičar kompanije „TD Sekjuritis”,juče je konstatovao da je dolar „nastavio da jača” pa su zbog toga oslabile tržišne pozicije evra, britanske funte i švajcarskog franka.

Dolar je juče u ranoj prepodnevnoj trgovini na londonskoj deviznoj berzi vredeo 1,3228 za evro, što je najniži kurs zajedničke valute 15 članica zone evra prema „amerikancu” još od marta 2007. godine.

Istovremeno je dolar sve bliže važnoj psihološkoj granici od 1,7 za funtu sterlinga, jer je juče na londonskoj berzi vredeo 1,704 za funtu.

Američka valuta je u isto vreme premašila granicu od 1,15 švajcarskih franaka, dok je prema jenu (za dolar se dobija nešto više od 101 jen) bila nešto slabija nego prekjuče.