Да ли ће се Закон о родној равноправности наћи пред Уставним судом

У стручној али и широј јавности не спушта се прашина поводом почетка примене Закона о родној равноправности у делу који се односи на родно сензитивни језик. Наиме, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог реаговало је на најаву заштитника грађана Зорана Пашалића о покретању поступка оцене уставности одредби Закона о родној равноправности које се односе на употребу родно сензитивног језика. Министарство је истакло да је приликом израде Нацрта закона омбудсман имао два представника у Посебној радној групи, који се нису успротивили одредби о родно осетљивом језику. Министарство наглашава да представници заштитника грађана такође ни у једном тренутку нису довели у питање, нити пренели негативан став Пашалића о увођењу ове одредбе, и подсећа да је преко портала е-управа јавност информисана 3. фебруара 2021. да отпочиње рад на припреми Нацрта закона о родној равноправности и том приликом позване су све заинтересоване стране да до 20. фебруара исте године учествују у јавним консултацијама.

Министарство за људска и мањинска права додаје да је прилог заштитника грађана током јавних консултација, као једног од учесника, доступан и на интернет страници овог министарства, као и да у њему нису изнете сумње о противуставном садржају текста закона. Такође су, како наводе, организовали Јавну расправу о Нацрту закона о родној равноправности када су сви учесници позвани да од 26. фебруара до 17. марта доставе предлоге, сугестије, иницијативе и коментаре на текст нацрта закона, као и да је у овом периоду свој прилог доставио и представник заштитника грађана. Ни у овом прилогу нису биле садржане примедбе да су одредбе о родно осетљивом језику у нацрту закона у супротности са Уставом, наводе представници министарства. Они такође истичу да је у мишљењу заштитника грађана на Нацрт закона о родној равноправности, од 14. априла 2021, који је потписао Зоран Пашалић, посебно истакнут квалитет текста нацрта закона и његових решења. Напомињу да је министарство одбило предлог заштитника грађана да се у финалну верзију текста унесе и појам родног идентитета, на чему је омбудсман највише инсистирао, а да о неуставности одредби о родно осетљивом језику није било ни речи.

Министарство у саопштењу наглашава да приликом процедуре усвајања Предлога закона о родној равноправности у Народној скупштини заштитник грађана није искористио додатну могућност да достави амандмане на одредбе Предлога закона о родној равноправности, које се односе на родно осетљив језик. „Подсећамо да је Влада Србије усвојила Предлог закона о родној равноправности 22. априла 2021, са 14 гласова за и једним против и упутила га Народној скупштини на усвајање. Гласовима 163 народна посланика за и 10 против, Народна скупштина усвојила је овај закон. Заштитник грађана се од тада није оглашавао, а није нашао за сходно да то учини ни у 2023, када су се захуктале дискусије у јавности о примени родно осетљивог језика, иако је иницијатива за увођење недискриминативног говора потекла из ове институције”, наведено је у саопштењу министарства. Такође подсећају да је 2010. заштитник грађана објавио Упутство за стандардизован недискриминативни говор и понашање. Они такође подсећају да Зоран Пашалић обавља своју функцију у другом мандату, као и да је једна од његових надлежности родна равноправност.

На питање због чега је одлучио да покрене поступак оцене уставности одредби Закона о родној равноправности, које се односе на употребу родно сензитивног језика и шта је суштина ове оцене уставности, Пашалић није желео да коментарише, додајући да ће ускоро у јавност изаћи са комплетним објашњењем разлога који су га мотивисали за овај поступак. Ни повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић није желела да коментарише поступак омбудсмана.

Ово није први пут да се Закон о родној равноправности у делу одредби о родно сензитивном језику и Устав Србије спомињу у истом контексту. Наиме, да је родно осетљив језик у супротности са стандардним српским језиком и неуставан „јер Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца”, наведено је у закључцима учесника научног скупа „Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности”, одржаног 16. јануара, који су истакли да су одредбе Закона о родној равноправности неприхватљиве за Српску православну цркву, Матицу српску, Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.

Иако овај закон регулише питања равноправности полова у готово свим сегментима друштвеног живота, стиче се утисак да је део јавности најбурније реаговао на родно осетљив језик, чија је употреба овим законом обавезујућа у средствима јавног информисања, али и у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја, у уџбеницима и наставном материјалу, као и у сведочанствима, дипломама, класификацијама, звањима, занимањима и лиценцама. Према слову овог закона, од маја 2024, када почиње да се примењује део одредби, ниједна женска особа неће моћи да буде мастер или доктор неке научне дисциплине него мастерка, односно професорка докторка. Ниједна жена више неће имати права да буде дипломирани филолог или инжењер – мораће да буде дипломирана филолошкиња, односно инжењерка. Међутим, иако Закон о родној равноправности налаже да се уџбеници, наставни материјал, сведочанства, дипломе, звања и занимања пишу „језиком који је у складу са граматичким родом”, Национални просветни савет, Матица српска, Одбор за стандардизацију српског језика, Српска академија наука и уметности, Национални просветни савет, као и катедре за србистику у свим универзитетским центрима у Србији уједињени су у мишљењу да се уџбеници пишу на стандардном српском језику, без употребе родно осетљивог језика.