Da li će se Zakon o rodnoj ravnopravnosti naći pred Ustavnim sudom

U stručnoj ali i široj javnosti ne spušta se prašina povodom početka primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti u delu koji se odnosi na rodno senzitivni jezik. Naime, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog reagovalo je na najavu zaštitnika građana Zorana Pašalića o pokretanju postupka ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Ministarstvo je istaklo da je prilikom izrade Nacrta zakona ombudsman imao dva predstavnika u Posebnoj radnoj grupi, koji se nisu usprotivili odredbi o rodno osetljivom jeziku. Ministarstvo naglašava da predstavnici zaštitnika građana takođe ni u jednom trenutku nisu doveli u pitanje, niti preneli negativan stav Pašalića o uvođenju ove odredbe, i podseća da je preko portala e-uprava javnost informisana 3. februara 2021. da otpočinje rad na pripremi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti i tom prilikom pozvane su sve zainteresovane strane da do 20. februara iste godine učestvuju u javnim konsultacijama.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava dodaje da je prilog zaštitnika građana tokom javnih konsultacija, kao jednog od učesnika, dostupan i na internet stranici ovog ministarstva, kao i da u njemu nisu iznete sumnje o protivustavnom sadržaju teksta zakona. Takođe su, kako navode, organizovali Javnu raspravu o Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti kada su svi učesnici pozvani da od 26. februara do 17. marta dostave predloge, sugestije, inicijative i komentare na tekst nacrta zakona, kao i da je u ovom periodu svoj prilog dostavio i predstavnik zaštitnika građana. Ni u ovom prilogu nisu bile sadržane primedbe da su odredbe o rodno osetljivom jeziku u nacrtu zakona u suprotnosti sa Ustavom, navode predstavnici ministarstva. Oni takođe ističu da je u mišljenju zaštitnika građana na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti, od 14. aprila 2021, koji je potpisao Zoran Pašalić, posebno istaknut kvalitet teksta nacrta zakona i njegovih rešenja. Napominju da je ministarstvo odbilo predlog zaštitnika građana da se u finalnu verziju teksta unese i pojam rodnog identiteta, na čemu je ombudsman najviše insistirao, a da o neustavnosti odredbi o rodno osetljivom jeziku nije bilo ni reči.

Ministarstvo u saopštenju naglašava da prilikom procedure usvajanja Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti u Narodnoj skupštini zaštitnik građana nije iskoristio dodatnu mogućnost da dostavi amandmane na odredbe Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na rodno osetljiv jezik. „Podsećamo da je Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti 22. aprila 2021, sa 14 glasova za i jednim protiv i uputila ga Narodnoj skupštini na usvajanje. Glasovima 163 narodna poslanika za i 10 protiv, Narodna skupština usvojila je ovaj zakon. Zaštitnik građana se od tada nije oglašavao, a nije našao za shodno da to učini ni u 2023, kada su se zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika, iako je inicijativa za uvođenje nediskriminativnog govora potekla iz ove institucije”, navedeno je u saopštenju ministarstva. Takođe podsećaju da je 2010. zaštitnik građana objavio Uputstvo za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje. Oni takođe podsećaju da Zoran Pašalić obavlja svoju funkciju u drugom mandatu, kao i da je jedna od njegovih nadležnosti rodna ravnopravnost.

Na pitanje zbog čega je odlučio da pokrene postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika i šta je suština ove ocene ustavnosti, Pašalić nije želeo da komentariše, dodajući da će uskoro u javnost izaći sa kompletnim objašnjenjem razloga koji su ga motivisali za ovaj postupak. Ni poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković nije želela da komentariše postupak ombudsmana.

Ovo nije prvi put da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti u delu odredbi o rodno senzitivnom jeziku i Ustav Srbije spominju u istom kontekstu. Naime, da je rodno osetljiv jezik u suprotnosti sa standardnim srpskim jezikom i neustavan „jer Ustav Srbije propisuje ravnopravnost žene i muškarca”, navedeno je u zaključcima učesnika naučnog skupa „Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti”, održanog 16. januara, koji su istakli da su odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti neprihvatljive za Srpsku pravoslavnu crkvu, Maticu srpsku, Odbor za standardizaciju srpskog jezika i većinu građana Srbije.

Iako ovaj zakon reguliše pitanja ravnopravnosti polova u gotovo svim segmentima društvenog života, stiče se utisak da je deo javnosti najburnije reagovao na rodno osetljiv jezik, čija je upotreba ovim zakonom obavezujuća u sredstvima javnog informisanja, ali i u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama. Prema slovu ovog zakona, od maja 2024, kada počinje da se primenjuje deo odredbi, nijedna ženska osoba neće moći da bude master ili doktor neke naučne discipline nego masterka, odnosno profesorka doktorka. Nijedna žena više neće imati prava da bude diplomirani filolog ili inženjer – moraće da bude diplomirana filološkinja, odnosno inženjerka. Međutim, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalaže da se udžbenici, nastavni materijal, svedočanstva, diplome, zvanja i zanimanja pišu „jezikom koji je u skladu sa gramatičkim rodom”, Nacionalni prosvetni savet, Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, Srpska akademija nauka i umetnosti, Nacionalni prosvetni savet, kao i katedre za srbistiku u svim univerzitetskim centrima u Srbiji ujedinjeni su u mišljenju da se udžbenici pišu na standardnom srpskom jeziku, bez upotrebe rodno osetljivog jezika.