Успех Лесковца путоказ како да смањимо разлике

Чињеница да се пет градова и место Шимановци нашло међу 330 градова будућности на престижној листи „Фајненшел тајмса”, која оцењује инвестициону регионалну атрактивност у свету, представља значајно признање нашој земљи, и то из два угла – на макронивоу, као афирмација примењеног модела раста који се базира на привлачењу страних инвестиција и стварању што атрактивнијег инвестиционог амбијента, и друго, из угла регионалне политике и подстицајних мера ресора за који сам надлежан. То у интервјуу за „Политику” истиче министар за равномерни регионални развој Един Ђерлек поводом вести да су Београд, Лесковац, Крагујевац, Шимановци, Зрењанин и Суботица уврштени у листу „Европски градови и региони будућности” угледног британског листа и на питање – колика је данас разлика у развијености појединих општина и региона у Србији.

– Сврставање наведених инвестиционих дестинација, посебно рангирање Лесковца на прво место у категорији микроградова представља изузетан подстицај регионалном расту и путоказ ка смањењу регионалних диспропорција. У светлу вашег питања, прва ствар коју бих хтео да истакнем јесте чињеница да је у последњој деценији заустављен тренд раста регионалних диспаритета у републици, односно да је започет тренд смањења регионалних неравномерности. Тако, на нивоу макрорегиона (НСТЈ-2), услед интензивнијег демографског пражњења становништва с неразвијених подручја, регионални диспаритети, посматрани кроз БДП/ст. између најразвијенијег Београдског и региона Јужне и источне Србије благо се смањују (са 2,72 : 1 у 2012. на 2,20 : 1 у 2022) – каже Един Ђерлек.

Наглашава да компаративна анализа регионалне куповне моћи, у односу на просек ЕУ, показује тренд конвергенције свих региона: Београдског (са 66 одсто просека ЕУ у 2015. на 70 одсто у 2022), Војводине (са 39 на 44 одсто), Шумадије и западне Србије (са 28 на 30 процената) и Јужне и источне Србије (са 24 одсто и 31 одсто).

– Ако мерни инструмент спустимо на нижи регионални ниво (НСТЈ-3), односно на ниво регионалних области (округа), диспаритети мерени преко бруто додате вредности по становнику (БДВ/ст.) смањени су са 4 : 1 у 2015. на 3,65 : 1 у 2021. (однос Београдске и Пчињске области). И на крају, ако посматрамо регионалне диспропорције на нивоу општина и градова, на основу композитног показатеља степена развијености који се састоји од 10 индикатора разлике су у 2022. износиле 4,2 : 1 (град Београд наспрам општине Црна Трава). И да још једном нагласим, тренду смањења регионалних диспаритета највише су допринели ефекти модела раста који се базирао на привлачењу СДИ и изградњи капиталних инфраструктурних капацитета – истиче Ђерлек.

Министарство на чијем сте челу управо је објавило јавни позив за подстицање равномерног регионалног раста у 2024, за који сте припремили 315 милиона динара. Коме су намењена та средства и на који начин ће бити уложена?

Министарство већ другу годину заредом усмерава подстицајна средства у складу с приоритетима регионалног и локалног раста. Покушавамо да афирмишемо нов приступ регионалној политици који се базира на приступу „одоздо према горе”, на мобилисању свих ресурса и потенцијала једног региона, уз подршку централног нивоа одлучивања, кроз циљане подстицаје. Искуства у ЕУ су показала да „неутрална” регионална политика није дала никакве резултате, напротив, регионални диспаритети су се повећали. Да би региони постали привлачни за инвестиције, регионална политика мора да се фокусира на циљане подстицаје у бројним сегментима развојне политике (пореска политика, субвенције за инвестиције, циљано запошљавање и др.). Највеће ефекте постигла је циљана регионална инфраструктурна политика.

Шта је у том случају приоритет?

Јачање капацитета регионалних институција, у првом реду регионалних развојних агенција и канцеларија за локални економски развој. У том контексту, подстицајна средства у 2024. ће бити усмерена кроз Програм подстицање регионалног раста, у два правца: прво, кроз суфинансирање пројеката јачања капацитета регионалних развојних агенција и ЈЛС за стратешко планирање развоја, и друго, кроз суфинансирање различитих пројеката који су од значаја за регионални раст и развој, а који доприносе: развоју предузетништва, инвестиција, иновација и унапређења пословне инфраструктуре; стварању повољних услова за бржи развој стартап предузећа; расту запослености, иновативности и конкурентности; побољшању инвестиционе климе; пројекти саобраћајне, комуналне и социјалне инфраструктуре, као и пројекти дигитализације локалних услуга.

У 2023. ваше министарство суфинансирало је укупно 91 пројекат. Тренутно обилазите општине у којима су послови већ реализовани, шта бисте од тога издвојили?

Од конкретних пројеката, издвојио бих опремање индустријских и пословних зона широм Србије које су важне за довођење инвеститора, као и улагање у предузетништво, од чега бих посебно издвојио женско предузетништво и предузетништво младих, где смо недавно доделили 84 гранта, бесповратна финансијска средства у износу од 250.000 динара у Јабланичком и Пчињском округу и улагање у раст производње предузећа „Шумадија”, где су упосленици особе са инвалидитетом. Велика улагања смо имали у путну инфраструктуру, у важне саобраћајнице које повезују села с градовима, како на Пештерској висоравни, тако и у централној и јужној Србији, те у изградњу водоводне и канализационе мреже у многобројним општинама, при чему нисмо изоставили ни социјалну инфраструктуру кроз улагања у установе културе, образовне установе и веома важну дигитализацију општинских услуга које смо спровели уз бројне реализоване пројекте из области туризма и заштите животне средине, што све чини важне карике у процесу равномерног регионалног развоја.

Кабинет за равномерни регионални развој израдио је нову методологију и нове јединствене листе развијености. Због чега је она важна и када се очекује усвајање тог документа?

Израда новог модела за мерење степена развијености ЈЛС, као једног од кључних инструмената регионалне развојне политике Републике Србије, била је неопходна из више системских разлога: прво, актуелно разврставање и рангирање ЈЛС по степену развијености заснива се на концепту из 2011, социјално-економске околности су се након више од једне деценије значајно промениле у већини ЈЛС, посебно након 2015, када је привреда имала убрзан раст, који се неједнако одразио у бројним ЈЛС; друго, модел мерења степена развијености ЈЛС уколико се не базира на реалним репрезентативним показатељима замагљује регионалне проблеме, смањује ефикасност регионалне политике и само даље продубљује диспаритете између општина; и треће, сам методолошки поступак, након једне деценије, било је потребно модернизовати и променити у бројним сегментима. Једном речју, нова методологија за утврђивање степена развијености ЈЛС представља базични инструмент регионалне политике, подстицање регионалног раста и развоја мора бити циљано у складу с проблемима с којима је конкретно подручје суочено. С обзиром на вишедимензионалан значај овог документа и неопходност његове примене, његово усвајање очекујем убрзо након формирања нове владе.

Никола Белић