Потмула борба за врховног вођу

Иран у четвртак излази на изборе у амбијенту апатије, одлуке већине незадовољних бирача да бојкотују гласање, очекивања да коалиција антиреформских снага, шиитске теократије и армије оснажи контролу, али и закулисне борбе за наследника врховног вође Исламске Републике.

Више од 60 милиона гласача бира нов парламент од 290 места, којим последње две деценије доминирају конзервативци и ултраконзервативци. У садашњем сазиву имају чак 232 посланика. Бира се 88 чланова Скупштине експерата, тела које бира, надзире и евентуално смењује врховног вођу, који има одлучујућу реч у свим питањима унутрашње и спољне политике.
Правници задужени за изборни процес одобрили су номинације око 15.000 кандидата који се боре за четворогодишњи мандат у Меџлису, парламенту, што је рекордан број од времена исламске револуције 1979. Већина кандидата не припада политичким групацијама, што показује да власт на тај начин жели да ојача такмичарски дух на локалном нивоу и да покуша да привуче бираче.

За осмогодишњи мандат у Скупштини експерата пријавило се 144 исламска правника и шиитских свештеника, од којих, по извештајима медија, 105 има подршку конзервативаца, док преосталих 39 излазе као независни кандидати.

Од како је званична кампања отворена прошле недеље, широм земље осванули су позиви бирачима да изађу на гласање, иако процене кажу да ниска излазност погодује конзервативцима. Врховни вођа ајатолах Али Хамнеј поручује: „Свако треба да учествује на изборима. Они који желе да реше проблеме треба да искористе изборе као метод промена.” Сличне позиве упућује и председник Ебрахим Раиси.

Теократска власт је деценијама излазност користила као потврду свог поновног легитимитета, али растуће незадовољство и серија унутрашњих криза тај легитимитет све више оспоравају. На последњим изборима 2020. излазност је била 42,5 процената – најнижа од 1979. године – а овога пута се очекује да буде рекордно ниска. Према неким истраживањима, више од 70 процената нема намеру да гласа, а према подацима иранске државне телевизије, више од половине бирача је потпуно равнодушно.

По иранском уставу, Министарство унутрашњих послова и Савет чувара – тело од 12 чланова које има велика овлашћења и чију половину чланова директно именује врховни вођа – има коначну реч у селекцији кандидата. Само 20–30 кандидата који припадају опозиционом, умерено либералном крилу, добило је сагласност.

Фронт реформиста, главна коалиција супротстављена конзервативцима, саопштила је да неће учествовати на „бесмисленим, некомпетитивним и неефикасним изборима”. „Друштво је толико несложно и љутито да било какво учешће на изборима неће донети било какав резултат од користи за јавност”, каже потпредседник Фронта Мохсен Армин. Бивши реформистички председник Мухамад Хатами изјавио је да је Иран „веома далеко” од слободних избора и указао на растуће „незадовољство” јавности.

Потврђујући да опозиција нема усаглашену стратегију, бивши либерално оријентисани председник Хасан Рохани придружио се групи од 110 реформских активиста и позвао је на гласање како би бирачи исказали „протест према владајућој мањини”.

Рохани је недавно потврдио да му је први пут после 24 године забрањено да тражи нов мандат у Скупштини експерата. „Зашто не поделите разлоге моје дисквалификације са народом?”, поручио је Рохани. „Ви нисте власници револуције и земље. Растужени смо чињеницом да се револуција овако троши.”
Неочекивана дисквалификација Роханија разоткрива потмулу борбу унутар естаблишмента за избор личности која ће наследити ајатолаха Хамнеја (84) и постати најмоћнији политички и верски ауторитет у Исламској Републици. У току је сложена игра. Принципалисти, како зову конзервативце, страхују да би личност попут Роханија могла да поремети њихове планове. Председник Раиси избацује се у први план, мада то може да буде само параван јер закулисни маневри не престају.

Почетком фебруара сва четворица који су у провинцији Јужни Хорасан били противкандидати Раисију за место у Скупштини експерата била су уклоњена. Незадовољство није ограничено само на прореформске политичаре и медије. Абдулреза Давари, саветник бившег председника Махмуда Ахмадинежада, огласио се на друштвеној мрежи: „Истерали су сву четворицу Раисијевих ривала откривајући представника региона 35 дана пре избора: Ебрахим Раиси! Савет чувара тврди да само управља изборима. Они диктирају курс.”

Како пише реформистички сајт „Етемад”, 26 садашњих посланика који су тражили реизбор је одбијено, а међу њима је и Касем Саеиди, који је подржао захтев за сменом министра унутрашњих послова и бившег команданта моћне Исламске револуционарне гарде због насилног обрачуна са таласом протеста.

Избори 1. марта су први после масовних протеста који су септембра 2022. избили после смрти Махсе Амини, девојке која је умрла пошто је полиција за промоцију исламских вредности и спречавање греха привела у Техерану због „неодговарајућег” ношења хиџаба. У демонстрацијама широм земље најмање 500 особа је страдало, а 22.000 ухапшено. Групе за људска права оптужују режим да егзекуцијама више од 580 људи прошле године шири репресију и покушава да сузбије отпор.

Економска ситуација је лоша. Вредност локалног ријала је у паду, а инфлација је знала да се попне чак на 50 процената. Криза би могла да натера власт на одређене козметичке уступке, па се очекује да већина садашњих чланова Меџлиса не добије нов мандат.

Ирански бирачи су у прилици да своје незадовољство искажу апстиненцијом, али упркос неучешћа озбиљних изазивача конзервативцима, очекује се озбиљна, тешка и потмула борба.