Potmula borba za vrhovnog vođu

Iran u četvrtak izlazi na izbore u ambijentu apatije, odluke većine nezadovoljnih birača da bojkotuju glasanje, očekivanja da koalicija antireformskih snaga, šiitske teokratije i armije osnaži kontrolu, ali i zakulisne borbe za naslednika vrhovnog vođe Islamske Republike.

Više od 60 miliona glasača bira nov parlament od 290 mesta, kojim poslednje dve decenije dominiraju konzervativci i ultrakonzervativci. U sadašnjem sazivu imaju čak 232 poslanika. Bira se 88 članova Skupštine eksperata, tela koje bira, nadzire i eventualno smenjuje vrhovnog vođu, koji ima odlučujuću reč u svim pitanjima unutrašnje i spoljne politike.
Pravnici zaduženi za izborni proces odobrili su nominacije oko 15.000 kandidata koji se bore za četvorogodišnji mandat u Medžlisu, parlamentu, što je rekordan broj od vremena islamske revolucije 1979. Većina kandidata ne pripada političkim grupacijama, što pokazuje da vlast na taj način želi da ojača takmičarski duh na lokalnom nivou i da pokuša da privuče birače.

Za osmogodišnji mandat u Skupštini eksperata prijavilo se 144 islamska pravnika i šiitskih sveštenika, od kojih, po izveštajima medija, 105 ima podršku konzervativaca, dok preostalih 39 izlaze kao nezavisni kandidati.

Od kako je zvanična kampanja otvorena prošle nedelje, širom zemlje osvanuli su pozivi biračima da izađu na glasanje, iako procene kažu da niska izlaznost pogoduje konzervativcima. Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej poručuje: „Svako treba da učestvuje na izborima. Oni koji žele da reše probleme treba da iskoriste izbore kao metod promena.” Slične pozive upućuje i predsednik Ebrahim Raisi.

Teokratska vlast je decenijama izlaznost koristila kao potvrdu svog ponovnog legitimiteta, ali rastuće nezadovoljstvo i serija unutrašnjih kriza taj legitimitet sve više osporavaju. Na poslednjim izborima 2020. izlaznost je bila 42,5 procenata – najniža od 1979. godine – a ovoga puta se očekuje da bude rekordno niska. Prema nekim istraživanjima, više od 70 procenata nema nameru da glasa, a prema podacima iranske državne televizije, više od polovine birača je potpuno ravnodušno.

Po iranskom ustavu, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Savet čuvara – telo od 12 članova koje ima velika ovlašćenja i čiju polovinu članova direktno imenuje vrhovni vođa – ima konačnu reč u selekciji kandidata. Samo 20–30 kandidata koji pripadaju opozicionom, umereno liberalnom krilu, dobilo je saglasnost.

Front reformista, glavna koalicija suprotstavljena konzervativcima, saopštila je da neće učestvovati na „besmislenim, nekompetitivnim i neefikasnim izborima”. „Društvo je toliko nesložno i ljutito da bilo kakvo učešće na izborima neće doneti bilo kakav rezultat od koristi za javnost”, kaže potpredsednik Fronta Mohsen Armin. Bivši reformistički predsednik Muhamad Hatami izjavio je da je Iran „veoma daleko” od slobodnih izbora i ukazao na rastuće „nezadovoljstvo” javnosti.

Potvrđujući da opozicija nema usaglašenu strategiju, bivši liberalno orijentisani predsednik Hasan Rohani pridružio se grupi od 110 reformskih aktivista i pozvao je na glasanje kako bi birači iskazali „protest prema vladajućoj manjini”.

Rohani je nedavno potvrdio da mu je prvi put posle 24 godine zabranjeno da traži nov mandat u Skupštini eksperata. „Zašto ne podelite razloge moje diskvalifikacije sa narodom?”, poručio je Rohani. „Vi niste vlasnici revolucije i zemlje. Rastuženi smo činjenicom da se revolucija ovako troši.”
Neočekivana diskvalifikacija Rohanija razotkriva potmulu borbu unutar establišmenta za izbor ličnosti koja će naslediti ajatolaha Hamneja (84) i postati najmoćniji politički i verski autoritet u Islamskoj Republici. U toku je složena igra. Principalisti, kako zovu konzervativce, strahuju da bi ličnost poput Rohanija mogla da poremeti njihove planove. Predsednik Raisi izbacuje se u prvi plan, mada to može da bude samo paravan jer zakulisni manevri ne prestaju.

Početkom februara sva četvorica koji su u provinciji Južni Horasan bili protivkandidati Raisiju za mesto u Skupštini eksperata bila su uklonjena. Nezadovoljstvo nije ograničeno samo na proreformske političare i medije. Abdulreza Davari, savetnik bivšeg predsednika Mahmuda Ahmadinežada, oglasio se na društvenoj mreži: „Isterali su svu četvoricu Raisijevih rivala otkrivajući predstavnika regiona 35 dana pre izbora: Ebrahim Raisi! Savet čuvara tvrdi da samo upravlja izborima. Oni diktiraju kurs.”

Kako piše reformistički sajt „Etemad”, 26 sadašnjih poslanika koji su tražili reizbor je odbijeno, a među njima je i Kasem Saeidi, koji je podržao zahtev za smenom ministra unutrašnjih poslova i bivšeg komandanta moćne Islamske revolucionarne garde zbog nasilnog obračuna sa talasom protesta.

Izbori 1. marta su prvi posle masovnih protesta koji su septembra 2022. izbili posle smrti Mahse Amini, devojke koja je umrla pošto je policija za promociju islamskih vrednosti i sprečavanje greha privela u Teheranu zbog „neodgovarajućeg” nošenja hidžaba. U demonstracijama širom zemlje najmanje 500 osoba je stradalo, a 22.000 uhapšeno. Grupe za ljudska prava optužuju režim da egzekucijama više od 580 ljudi prošle godine širi represiju i pokušava da suzbije otpor.

Ekonomska situacija je loša. Vrednost lokalnog rijala je u padu, a inflacija je znala da se popne čak na 50 procenata. Kriza bi mogla da natera vlast na određene kozmetičke ustupke, pa se očekuje da većina sadašnjih članova Medžlisa ne dobije nov mandat.

Iranski birači su u prilici da svoje nezadovoljstvo iskažu apstinencijom, ali uprkos neučešća ozbiljnih izazivača konzervativcima, očekuje se ozbiljna, teška i potmula borba.