Велика помоћ „Електропривреди Србије”

Србију смо прошле године уложили готово 850 милиона евра. То је за нас рекордни ниво улагања, који је за 30 одсто већи него у години пре тога. Србија је за Европску банку за обнову и развој (ЕБРД) приоритетна земља и прошле године се први пут уврстила међу наших пет највећих тржишта. Ми смо институција која се води тражњом и која улаже тамо где уочи прилике за реализацију пројеката од далекосежног утицаја. Задовољни смо нашим све већим присуством и пословањем у Србији. Наша нова стратегија јасно мапира даљи пут у циљу ширења и јачања наших партнерстава у Србији, чиме доприноси економском успеху земље и њеном приближавању Европској унији. Наши кључни приоритети ће бити убрзање преласка на зелену енергију, посебно кроз обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност, јачање конкурентности приватног сектора, као и финансирање еколошке инфраструктуре и пројеката регионалног повезивања. Ово у интервјуу за „Политику” каже Матео Коланђели, директор Европске банке за обнову и развој за западни Балкан. Тренутно су у току припреме за Инвестициони самит западног Балкана 2024, који ће се одржати у седишту ЕБРД-а у Лондону 26. фебруара.

Председница владе Ана Брнабић, заједно с другим шефовима влада из региона, требало би да учествује на самиту. Циљ скупа је да истакне потенцијалне прилике за инвестиције и пословање у региону западног Балкана, али и промоција регионалних и међународних пројеката.

Видим да је и у претходној стратегији, као и у овој сада, фокус на енергетском сектору. Да ли можете да нам сумирате оно што је до сада учињено уз помоћ финансирања ЕБРД-а о овој области?

Енергетски сектор нам је прошле године био у средишту пажње, првенствено кроз зајам за ликвидност од 300 милиона евра за помоћ ЕПС-у током енергетске кризе изазване прошле зиме ратом у Украјини. Упоредо с тим зајмом, заједно с властима у Србији партнерски смо учествовали у важним реформама у овом сектору, укључујући постављање реалистичних циљева у погледу декарбонизације и покретање подстицајног трогодишњег плана за аукцију ветроелектрана и соларних капацитета од 1.300 мегавата. Били смо врло задовољни будући да је наша техничка подршка омогућила успешан завршетак прве аукције у Србији прошле године, а сада, у том оквиру, радимо на финансирању нове ветроелектране, снаге од 94 мегавата. Када је реч о ЕПС-у, ставили смо на располагање значајан пакет техничке помоћи за подршку стандардима управљања. Такође, финансираћемо надоградњу хидроелектрана и надамо се да ћемо ускоро потписати нови зајам од 67 милиона евра за Власинске хидроелектране.

ЕБРД је већ рекао да је прелаз с угља неизбежан. Докле смо стигли с тим?

Драго нам је да видимо посвећеност Србије постепеном укидању угља до 2050. године у коначном нацрту Националног енергетског и климатског плана, кључног стратешког документа који дефинише процес енергетске транзиције. То ће свакако морати да буде постепен пут, који ће захтевати комплементарне мере, укључујући значајна улагања у обновљиву енергију. Према истом нацрту овог стратешког документа, обновљиви извори би требало да досегну ниво од 45 одсто укупних извора енергије до 2030. године. Такође, биће потребно пажљиво управљање друштвено-економским импликацијама, као и њихово дугорочно планирање, како би се осигурала социјално праведна транзиција. У ЕБРД-у смо спремни да подржимо Србију на том путу, и то улагањима у обновљиве изворе енергије, али и путем подстицаја локалног економског развоја у подручјима која су највише погођена том транзицијом.

Много се говори о зеленој транзицији. Који су конкретни пројекти планирани с тим у вези?

Све већи удео онога што радимо односи се на зелену транзицију у свим секторима. Овде ћу навести неколико примера. У области енергетике, поред финансирања обновљивих извора енергије, у великој мери смо укључени у енергетску ефикасност зграда преко опсежних програма који су у припреми за јавне зграде и стамбене блокове. Такође, ускоро ћемо потписати финансирање у износу од 30 милиона евра за увођење обновљивих извора енергије у системе даљинског грејања у десет општина. У области инфраструктуре финансирамо велики национални програм изградње модерног система управљања чврстим отпадом. Када је реч о домену транспорта, бројним инвестицијама подржавамо убрзање преласка с друмског саобраћаја на железнички, укључујући 550 милиона евра за брзу пругу Београд–Ниш. У приватном сектору, малим и средњим предузећима стављамо на располагање средства и услуге саветовања како бисмо им помогли у постизању еколошких стандарда неопходних за интеграцију у европске ланце вредности.

Пуно радите са овдашњим приватним сектором и пласирате средства кроз многе банке и лизинг куће. Какав је план ЕБРД-а за улагања у тај сектор у наредном периоду и колико сте задовољни начином на који приватни сектор узима и користи додељена средства?

Током последњих пет година наше финансирање малих и средњих предузећа путем партнерских банака и лизинг друштава досегло је износ од 1,5 милијарди евра. Тренутно сарађујемо с девет банака и четири лизинг куће. Средства су првенствено коришћена за улагање у конкурентност, зелену транзицију и подизање стандарда у складу с најбољом европском праксом. Врло смо задовољни овом сарадњом с локалним банкама и лизинг кућама, која обично укључује спајање зајмова с бесповратним средствима из ЕУ и средства од других донатора. Гледајући унапред, радимо на покретању нове кредитне линије за помоћ малим и средњим предузећима у финансирању улагања у дигитализацију. И даље ћемо бити посебно усмерени на мање развијене регионе у земљи, као и на предузећа која воде жене и млади предузетници.

Недавно сам на састанку ЕБРД-а од ваших представника чула да у Србији радите највише, више него било где друго. Зашто је то тако? Да ли је нама транзиција потребна више него другима или имамо више спремних пројеката, капацитета и администрације?

Као што сам већ навео, Србија је прошле године била међу пет највећих тржишта ЕБРД-а, уз земље попут Турске, Украјине, Пољске и Египта. То значи да смо према било којој упоредној метрици, на пример по глави становника или по јединици БДП-а, више уложили у Србију него у било коју од тих већих економија. Један од разлога за то је интерни – западни Балкан је за ЕБРД приоритетни регион и ми овде издвајамо значајна средства за наше пословање. Међутим, главно објашњење лежи у потражњи за нашом подршком, као и у приликама које смо пронашли на овом тржишту. Посебно бих споменуо три: у енергетском сектору, убрзани рад на обновљивим изворима енергије и енергетска ефикасност, које су подстакнуте енергетском кризом прошле зиме, у области инфраструктуре, снажан фокус власти на улагање у транспортне и еколошке пројекте, укључујући јавно-приватна партнерства, а у сегменту малог и средњег предузетништва, огромна мрежа партнерских банака и лизинг друштава која нам омогућава усмеравање значајних финансијских средстава у реалну економију.

ЕБРД је најавио да ће, највероватније, финансирати изградњу ауто-пута Ниш–Приштина–Тирана. Докле се стигло с тиме?

Ово је један од водећих пројеката регионалног повезивања и део централне мреже саобраћајне инфраструктуре на западном Балкану коју подржава ЕУ. Од сада, заједно са ЕУ и Европском инвестиционом банком, улажемо у изградњу прве деонице Ниш–Плочник. Почетна деоница од 5,5 километара већ је завршена и сада је отворена за саобраћај. Тендере за остале деонице овог пута очекујемо током 2024. и 2025. године.

Србија је постала чланица ЕБРД-а 2001. године. Како оцењујете успешност ове сарадње, колико сте средстава уложили и у колико пројеката током више од две деценије?

Ми смо водећи инвеститор у Србији с готово девет милијарди евра које смо уложили у земљу кроз 348 пројеката од када смо започели наше пословне активности. Готово 70 одсто тих средстава отишло је у приватни сектор, кроз мешавину корпоративних зајмова, власничких улагања, пројектног финансирања и кредитних олакшица малим и средњим предузећима. Готово половину нашег тренутног портфолија чине улагања у области енергетике и инфраструктуре, често у партнерству с јавним сектором, али где год је то могуће максимизовање прилика за мобилизацију приватног капитала – од пројеката обновљиве енергије до великих јавно-приватних партнерстава, попут „Аеродрома Београд” и постројења у Винчи за управљање отпадом. Врло смо задовољни нашим пословањем у Србији и ми смо у складу с тиме проширили своје присуство у земљи с готово 70 стручњака који су сада у нашем регионалном средишту у Београду.

Која је ваша најновија економска процена за Србију и какав економски раст предвиђате?

У складу са очекиваним глобалним опоравком, очекујемо да ће економски раст у Србији достићи 3,5 одсто у 2024. години. Краткорочно гледано, негативни ризици би могли да произађу из успоравања економских активности на извозним тржиштима еврозоне, сталне инфлације која наставља да нагриза расположиви доходак, као и мања доступност кредита. По нашем мишљењу, средњорочни изгледи остају чврсти, будући подржани макроекономском стабилношћу, као и снажним упливом јавних и страних улагања.