Може ли се спасти планета Земља

Специјално за „Политику”
Најроби – У главном граду Кеније, другом највећем центру Уједињених нација после Њујорка, почела је петодневна седница Скупштине УН за животну средину. У Најробију је и седиште Агенције програма Уједињених нација за животну средину (УНЕП).

На маргинама скупштине је одржана седница под називом „Клима и чист ваздух”, која је од посебног значаја за Србију. Амбасадорка наше земље у Кенији Данијела Чубрило Мартић стални je опуномоћени представник наше земље у УНЕП-у и са својом сарадницом првим секретаром амбасаде Јованком Матић заступа интересе наше земље како би се прибавила средства за неопходно финансирање пројеката наведених у главној теми овогодишње седнице: „Делотворан, свеобухватан и мултилатералан одржив приступ хватања укоштац са климатским променама, загађењем ваздуха и губитком биодиверзитета”.

Извршна директорка УНЕП-а Ингер Андерсен нагласила је да се шеста седница Скупштине о животној средини одржава у критичном тренутку за спас планете. На глобалном нивоу загађење ваздуха је и даље водећи узрок преране смрти људи, милион животињских врста је на граници истребљења, а климатске промене све више угрожавају животе људи. Колика је важност ове седнице показује и то што се пријавило више од пет хиљада учесника, највиших представника свих држава чланица УН.

Три највећа проблема са којима се 193 земље чланице УН боре су, по речима Антонија Гутереса, генералног секретара УН, климатске промене, уништавање природе и загађење ваздуха, земље и воде.

Индустријски и технолошки развој човечанства, стотинама година уназад у име прогреса, уништава све сегменте природе. Људи су загадили и даље загађују океане, реке и језера.

Вода за пиће више није доступна у природи, мора се скупим методама пречишћавати и куповати. Посечене су непрегледне прашуме, „плућа планете”, нуклеарним оружјем, ракетама и летелицама је поцепан озонски омотач, отровним индустријским испарењима и издувним гасовима загађен је ваздух.

Мисија ове агенције УН је више од педесет година да у сарадњи са свим државама света, њиховим владама, невладиним организацијама и приватним сектором, пружи неопходне информације и подстакне их да раде на побољшању квалитета живота становника Земље, али не уништавајући природу. УНЕП се 95 одсто финансира донацијама из Фонда УН за очување животне средине, Глобалног покрета Зелени и из фондова Европске комисије. Агенција је основана 1973. године и директно одговорна највишем органу – Скупштини Уједињених нација.

Главни сарадници су им научници, светски стручњаци из различитих области, чија су научна достигнућа усмерена на очување и заштиту животне средине на нашој планети.

Србија је од 2000. године активна чланица УНЕП-а, а одмах након бомбардовања 1999. године је успела да кроз програме финансијске помоћи спроведе рашчишћавање најугроженијих територија, да ургентно покрене санацију четири највећа индустријска загађивача и уведе у државне институције еколошке програме у циљу минимализације штетних утицаја на здравље становника.

Највећи еколошки изазови за Србију су побољшање квалитета ваздуха, пошумљавање и обнављање зелених површина, као и очување угрожених биљних и животињских врста. За испуњавање стандарда Европске уније и добијање средстава из фондова за финансирање пројеката за заштиту животне средине Србија је на правом путу изградње институционалних капацитета кроз унапређење сарадње владиних институција, индустрије и агенција. Велики помак је направљен у сектору рециклаже и безбедног одлагања хемијског отпада у складу са међународним конвенцијама и законима. Од великог значаја је државни пројекат „Екосистем”, којим се пружа подршка реформама у заштити животне средине, уз активно укључивање организација цивилног друштва. Убрзано се замењују фосилна горива, уграђују сунчани колектори и ветротурбине.