Može li se spasti planeta Zemlja

Specijalno za „Politiku”
Najrobi – U glavnom gradu Kenije, drugom najvećem centru Ujedinjenih nacija posle Njujorka, počela je petodnevna sednica Skupštine UN za životnu sredinu. U Najrobiju je i sedište Agencije programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Na marginama skupštine je održana sednica pod nazivom „Klima i čist vazduh”, koja je od posebnog značaja za Srbiju. Ambasadorka naše zemlje u Keniji Danijela Čubrilo Martić stalni je opunomoćeni predstavnik naše zemlje u UNEP-u i sa svojom saradnicom prvim sekretarom ambasade Jovankom Matić zastupa interese naše zemlje kako bi se pribavila sredstva za neophodno finansiranje projekata navedenih u glavnoj temi ovogodišnje sednice: „Delotvoran, sveobuhvatan i multilateralan održiv pristup hvatanja ukoštac sa klimatskim promenama, zagađenjem vazduha i gubitkom biodiverziteta”.

Izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen naglasila je da se šesta sednica Skupštine o životnoj sredini održava u kritičnom trenutku za spas planete. Na globalnom nivou zagađenje vazduha je i dalje vodeći uzrok prerane smrti ljudi, milion životinjskih vrsta je na granici istrebljenja, a klimatske promene sve više ugrožavaju živote ljudi. Kolika je važnost ove sednice pokazuje i to što se prijavilo više od pet hiljada učesnika, najviših predstavnika svih država članica UN.

Tri najveća problema sa kojima se 193 zemlje članice UN bore su, po rečima Antonija Guteresa, generalnog sekretara UN, klimatske promene, uništavanje prirode i zagađenje vazduha, zemlje i vode.

Industrijski i tehnološki razvoj čovečanstva, stotinama godina unazad u ime progresa, uništava sve segmente prirode. Ljudi su zagadili i dalje zagađuju okeane, reke i jezera.

Voda za piće više nije dostupna u prirodi, mora se skupim metodama prečišćavati i kupovati. Posečene su nepregledne prašume, „pluća planete”, nuklearnim oružjem, raketama i letelicama je pocepan ozonski omotač, otrovnim industrijskim isparenjima i izduvnim gasovima zagađen je vazduh.

Misija ove agencije UN je više od pedeset godina da u saradnji sa svim državama sveta, njihovim vladama, nevladinim organizacijama i privatnim sektorom, pruži neophodne informacije i podstakne ih da rade na poboljšanju kvaliteta života stanovnika Zemlje, ali ne uništavajući prirodu. UNEP se 95 odsto finansira donacijama iz Fonda UN za očuvanje životne sredine, Globalnog pokreta Zeleni i iz fondova Evropske komisije. Agencija je osnovana 1973. godine i direktno odgovorna najvišem organu – Skupštini Ujedinjenih nacija.

Glavni saradnici su im naučnici, svetski stručnjaci iz različitih oblasti, čija su naučna dostignuća usmerena na očuvanje i zaštitu životne sredine na našoj planeti.

Srbija je od 2000. godine aktivna članica UNEP-a, a odmah nakon bombardovanja 1999. godine je uspela da kroz programe finansijske pomoći sprovede raščišćavanje najugroženijih teritorija, da urgentno pokrene sanaciju četiri najveća industrijska zagađivača i uvede u državne institucije ekološke programe u cilju minimalizacije štetnih uticaja na zdravlje stanovnika.

Najveći ekološki izazovi za Srbiju su poboljšanje kvaliteta vazduha, pošumljavanje i obnavljanje zelenih površina, kao i očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Za ispunjavanje standarda Evropske unije i dobijanje sredstava iz fondova za finansiranje projekata za zaštitu životne sredine Srbija je na pravom putu izgradnje institucionalnih kapaciteta kroz unapređenje saradnje vladinih institucija, industrije i agencija. Veliki pomak je napravljen u sektoru reciklaže i bezbednog odlaganja hemijskog otpada u skladu sa međunarodnim konvencijama i zakonima. Od velikog značaja je državni projekat „Ekosistem”, kojim se pruža podrška reformama u zaštiti životne sredine, uz aktivno uključivanje organizacija civilnog društva. Ubrzano se zamenjuju fosilna goriva, ugrađuju sunčani kolektori i vetroturbine.