Казна за арогантног Рупела

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 21. октобра – Борићу се против неистина и дисквалификација које циљају на оповргавање и забрану (моје) делатности, пише министар спољних послова којем ускоро престаје мандат Димитриј Рупел у отвореном писму шефу државе Данилу Тирку. Рупел за опис ометања своје каријере користи немачки израз „беруфсвербот”, што значи забрана рада, љут што се у Словенији развила расправа на тему његовог напрасног постављања за амбасадора у Бечу.

Стручна јавност је оценила скандалозним потез владе Јанеза Јанше да на једној од својих последњих седница, а уочи предаје власти новом мандатару Боруту Пахору, усвоји одлуку о именовању Рупела за вођу словеначке дипломатске мисије у Аустрији. Иако се и раније говоркало да Рупел, чија је спољна политика стална мета прозивке медија и опозиције, размишља о „одступници” у виду руковођења амбасадом у Риму или Бечу, испало је да то више није „елегантан излаз” за политичара свиклог на високо друштво европске и светске политичке елите, већ нужда, јер је Јаншин СДС (демократе), странка којој Рупел припада, пропао на изборима одржаним 21. септембра. По Рупела је ситуација утолико гора јер није успео да се вине ни на место посланика у новом сазиву парламента; бирачи су казнили својеглавог и арогантног министра, заокруживши име његовог конкурента.

Мада мандатар Пахор, на питање медија како тумачи то што му Јаншина влада уочи предаје власти баца балване под ноге гурајући своје људе на високе позиције, помирљиво каже да „нема ништа против Рупела”, испало је да Рупелов пут у аустријску престоницу неће бити посут ружама, већ трњем. Председник Тирк одбија да потпише одлуку о новим амбасадорима, међу којима је и Рупел. Тирк објашњава да уочи транзиције власти није фер аминовати сличне одлуке.

Треба подсетити да се Рупел октобра 2007. умешао у кампању уочи избора председника Словеније и стао на страну „твораца словеначке државности” Алојза Петерлеа, кандидата конзервативних партија које су чиниле тадашњу владајућу коалицију, насупрот ривалу опозиције Данилу Тирку кога је Петерле на државној телевизији оптужио за велеиздају по питању народних напора за ослобођење од јарма Југославије. Тирк се бранио да је 1991, у време осамостаљења, био у Женеви. Петерле није стигао да опонира јер напад на Тирка стиже са неочекиване адресе – Рупелов МСП лансира саопштење да је Тирк у време рата за самосталну Словенију „представљао СФРЈ у Комисији за људска права УН у Женеви”. Тиме је Рупел подржао Петерлеа, подстакао сумње у Тирков патриотизам и безмало га оптужио за колаборацију са земљом (СФРЈ) против које је „Словенија ратовала јуна 1991”.

Тирк је одговарао да је „цео државни врх, са Рупелом на челу”, знао да је у Женеви заступао Словенију, и осудио Рупелов маневар речима да се „некоме у МСП помутио разум у жељи да Петерле победи”. Позвао је МСП да „престане са глупостима и утицањем на кампању”, али то није поучило Рупела, па се мешао и у протеклу предизборну кампању током које су из „Младике” (седиште словеначког МСП у коме је до 1991. била војна болница ЈНА) пљуштале дипломатске ноте пут Хелсинкија, Загреба, Београда…

Рупел се није обазирао на Тиркова упозорења да је учесталост такве дипломатске преписке непримерена, па се свађао са новинарима због документарца који је снимила финска јавна телевизија о афери „Патрија”, а није се устезао ни од заоштравања односа са Хрватском, којој је претио референдумом за улазак у ЕУ ако не пристане на словеначки диктат по питању граничних спорења. Недавно се хвалио и успехом дипломатске ноте одапете ка Београду, јер је влада Србије, упркос објављеном тендеру, „одустала од продаје словеначке имовине”.

Да све буде занимљивије, Рупелов одлазак у Беч кочи и нови закон о дипломатској служби који тражи да амбасадор буде лице које је седам година радило као јавни службеник. Рупел јесте континуирано био у врху власти, али као функционер. Сада покушава да премости проблем доказивањем да је својевремено био запослен у државној служби, па му такав стаж тече по аутоматизму. Тиркова рука, међутим, ни после тога није потписала жељено именовање, па Рупел прибегава састављању подужег отвореног писма председнику, у коме на две и по густо куцане стране подсећа на своје заслуге за земљу и народ, и прети да ће, буде ли требало, „код куће и у иностранству употребити сва доступна законита средства” у боју „против забране рада” (Рупел: беруфсвербот).

Бранећи право на положај у Бечу, Рупел пише Тирку да „нема посебне амбиције или захтеве” и да је „спреман да ради у корист државе чије је оснивање помогао”.

„Пишем вам као председнику, али и као некадашњем амбасадору и дипломати; 1992. сте били именовани за амбасадора у УН, а ја сам био министар спољних послова у Демосовој влади”, јавно подсећа Рупел Тирка, указујући на своје заслуге по словеначку државност, али и Тиркову каријеру. Рупел даље опомиње председника републике да „не може да бира амбасадоре, али може да смири јавну расправу и учини оно што му диктирају устав и закон”. У закључку позива Тирка да одустане од „блокаде именовања (спорних) амбасадора”, јер то „штети угледу Словеније” за који се Рупел сматра заслужним. Ту истиче, између осталог, заступање ЕУ у Контакт групи за Косово.

Из Тирковог кабинета је саопштено да је председник одлучан да уведе ред у друштву, у свим сегментима. А о питању министровог писанија, Тирк поручује: „Такво (Рупелово) комуницирање је непримерно и недостојно.” И одбија нову расправу са Рупелом.