Kazna za arogantnog Rupela

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 21. oktobra – Boriću se protiv neistina i diskvalifikacija koje ciljaju na opovrgavanje i zabranu (moje) delatnosti, piše ministar spoljnih poslova kojem uskoro prestaje mandat Dimitrij Rupel u otvorenom pismu šefu države Danilu Tirku. Rupel za opis ometanja svoje karijere koristi nemački izraz „berufsverbot”, što znači zabrana rada, ljut što se u Sloveniji razvila rasprava na temu njegovog naprasnog postavljanja za ambasadora u Beču.

Stručna javnost je ocenila skandaloznim potez vlade Janeza Janše da na jednoj od svojih poslednjih sednica, a uoči predaje vlasti novom mandataru Borutu Pahoru, usvoji odluku o imenovanju Rupela za vođu slovenačke diplomatske misije u Austriji. Iako se i ranije govorkalo da Rupel, čija je spoljna politika stalna meta prozivke medija i opozicije, razmišlja o „odstupnici” u vidu rukovođenja ambasadom u Rimu ili Beču, ispalo je da to više nije „elegantan izlaz” za političara sviklog na visoko društvo evropske i svetske političke elite, već nužda, jer je Janšin SDS (demokrate), stranka kojoj Rupel pripada, propao na izborima održanim 21. septembra. Po Rupela je situacija utoliko gora jer nije uspeo da se vine ni na mesto poslanika u novom sazivu parlamenta; birači su kaznili svojeglavog i arogantnog ministra, zaokruživši ime njegovog konkurenta.

Mada mandatar Pahor, na pitanje medija kako tumači to što mu Janšina vlada uoči predaje vlasti baca balvane pod noge gurajući svoje ljude na visoke pozicije, pomirljivo kaže da „nema ništa protiv Rupela”, ispalo je da Rupelov put u austrijsku prestonicu neće biti posut ružama, već trnjem. Predsednik Tirk odbija da potpiše odluku o novim ambasadorima, među kojima je i Rupel. Tirk objašnjava da uoči tranzicije vlasti nije fer aminovati slične odluke.

Treba podsetiti da se Rupel oktobra 2007. umešao u kampanju uoči izbora predsednika Slovenije i stao na stranu „tvoraca slovenačke državnosti” Alojza Peterlea, kandidata konzervativnih partija koje su činile tadašnju vladajuću koaliciju, nasuprot rivalu opozicije Danilu Tirku koga je Peterle na državnoj televiziji optužio za veleizdaju po pitanju narodnih napora za oslobođenje od jarma Jugoslavije. Tirk se branio da je 1991, u vreme osamostaljenja, bio u Ženevi. Peterle nije stigao da oponira jer napad na Tirka stiže sa neočekivane adrese – Rupelov MSP lansira saopštenje da je Tirk u vreme rata za samostalnu Sloveniju „predstavljao SFRJ u Komisiji za ljudska prava UN u Ženevi”. Time je Rupel podržao Peterlea, podstakao sumnje u Tirkov patriotizam i bezmalo ga optužio za kolaboraciju sa zemljom (SFRJ) protiv koje je „Slovenija ratovala juna 1991”.

Tirk je odgovarao da je „ceo državni vrh, sa Rupelom na čelu”, znao da je u Ženevi zastupao Sloveniju, i osudio Rupelov manevar rečima da se „nekome u MSP pomutio razum u želji da Peterle pobedi”. Pozvao je MSP da „prestane sa glupostima i uticanjem na kampanju”, ali to nije poučilo Rupela, pa se mešao i u proteklu predizbornu kampanju tokom koje su iz „Mladike” (sedište slovenačkog MSP u kome je do 1991. bila vojna bolnica JNA) pljuštale diplomatske note put Helsinkija, Zagreba, Beograda…

Rupel se nije obazirao na Tirkova upozorenja da je učestalost takve diplomatske prepiske neprimerena, pa se svađao sa novinarima zbog dokumentarca koji je snimila finska javna televizija o aferi „Patrija”, a nije se ustezao ni od zaoštravanja odnosa sa Hrvatskom, kojoj je pretio referendumom za ulazak u EU ako ne pristane na slovenački diktat po pitanju graničnih sporenja. Nedavno se hvalio i uspehom diplomatske note odapete ka Beogradu, jer je vlada Srbije, uprkos objavljenom tenderu, „odustala od prodaje slovenačke imovine”.

Da sve bude zanimljivije, Rupelov odlazak u Beč koči i novi zakon o diplomatskoj službi koji traži da ambasador bude lice koje je sedam godina radilo kao javni službenik. Rupel jeste kontinuirano bio u vrhu vlasti, ali kao funkcioner. Sada pokušava da premosti problem dokazivanjem da je svojevremeno bio zaposlen u državnoj službi, pa mu takav staž teče po automatizmu. Tirkova ruka, međutim, ni posle toga nije potpisala željeno imenovanje, pa Rupel pribegava sastavljanju podužeg otvorenog pisma predsedniku, u kome na dve i po gusto kucane strane podseća na svoje zasluge za zemlju i narod, i preti da će, bude li trebalo, „kod kuće i u inostranstvu upotrebiti sva dostupna zakonita sredstva” u boju „protiv zabrane rada” (Rupel: berufsverbot).

Braneći pravo na položaj u Beču, Rupel piše Tirku da „nema posebne ambicije ili zahteve” i da je „spreman da radi u korist države čije je osnivanje pomogao”.

„Pišem vam kao predsedniku, ali i kao nekadašnjem ambasadoru i diplomati; 1992. ste bili imenovani za ambasadora u UN, a ja sam bio ministar spoljnih poslova u Demosovoj vladi”, javno podseća Rupel Tirka, ukazujući na svoje zasluge po slovenačku državnost, ali i Tirkovu karijeru. Rupel dalje opominje predsednika republike da „ne može da bira ambasadore, ali može da smiri javnu raspravu i učini ono što mu diktiraju ustav i zakon”. U zaključku poziva Tirka da odustane od „blokade imenovanja (spornih) ambasadora”, jer to „šteti ugledu Slovenije” za koji se Rupel smatra zaslužnim. Tu ističe, između ostalog, zastupanje EU u Kontakt grupi za Kosovo.

Iz Tirkovog kabineta je saopšteno da je predsednik odlučan da uvede red u društvu, u svim segmentima. A o pitanju ministrovog pisanija, Tirk poručuje: „Takvo (Rupelovo) komuniciranje je neprimerno i nedostojno.” I odbija novu raspravu sa Rupelom.