Олдтајмери расути по гаражама

Било је то и остало суморно здање које је 1930. проглашено за гаражу, а од седамдесетих година га користило градско такси предузеће. А кад је такси пропао, мрачни вилајет Улице мајке Јевросиме постао је много црњи.

Вероватно би се то здање урушило под бременом времена и небриге да га 1994. године од Скупштине града није закупио Браца Петковић, познати позоришни редитељ и сценариста, а једно време чак и министар за културу и информисање у влади Мирка Марјановића. О Братиславу се знало све, па и да је страствен колекционар старих аутомобила и наследник угледне градске посластичарнице на углу Таковске и Улице Илије Гарашанина, коју је све са радницима баштинио од оца Богдана (госин Богдан је, иначе, једно време био и потпредседник Друштва „Привредник”, које је ишколовало више од 45.000 сирочади са српског националног простора отевши их из канџи џелата НДХ и сасвим извесне судбине, што упућује на помисао да је племенитост наследна, „генетска болест”.

Браца је преметнуо ту мрачну рупу у галеријски простор, где је сместио своју збирку од шездесетак аутомобила, такозваних олдтајмера, од којих су неки за собом имали готово читав век, а доцније ту уприличио и позоришну сцену „Модерна гаража”. Уредно је плаћао рачуне, докупљивао нове старе аутомобиле, опрему и документацију, па се у колекцији затекао и ауто-фар с возила у којем је у Марсеју 1934. убијен краљ Александар. Али, трошкови су расли, па му је неко предложио да уђе у партнерство са Скупштином града, што је он разрешио дарујући као легат своју непроцењиву збирку Београду, његовим житељима и гостима, па су његови олдтајмери опстали у истом простору и у затеченом стању.

Био је то три деценије такорећи цвет у реверу читавог кварта, али све има свој крај: прво је отишао Браца, а за њим, ево, и његов легат дариван од срца, као поклон Београђанима, а не урбанистима и „дирекцији за рушења”.

Најстрашније је што је селидба почела, а да нико није знао одредиште. По првим гласинама, то је требало да буде неко (отворено) паркиралиште у власништву полиције негде на Чукарици.

Испоставило се, међутим, да је тај легат Београду преузела држава, али се још не назире решење. Засад се готово половина ове вредне колекције чува по приватним гаражама у граду, док је 25 аутомобила смештено у хангарима Националне возачке академије (НАВАК) у Суботишту код Пећинаца, захваљујући брзој реакцији аутора ТВ серијала Младена Алвировића.

Када је недавно најављена селидба (рушење) Београдског сајма, а да се нови гради негде у Сурчину, никоме није пало на памет да се рецимо једна од мањих сајамских хала сачува, па у њој удоми не само Музеј аутомобила већ и неколико важних „бескућника”. Музеј посвећен делу Николе Тесле, или нека будућа али подједнако важна галерија археолошког блага, која би посетиоце водила у бескрајне дубине прошлости Београда...