Девојчице, само храбро!

Теодора Ињац је редак пример у нашем шаху. Три пута узастопно је побеђивала на женским шампионатима Србије до своје 20. године, затим престала да учествује на том нивоу и прешла на виши. На Светском купу ФИДЕ стигла је 2021. до другог кола, а прошле године све до четвртог, победивши и бившу светску првакињу Александру Костењук. Женски велемајстор је постала 2021, „мушки” интермајстор 2023, а исте године освојила и прву норму за „апсолутног” велемајстора, као најбоља прва табла Европског екипног првенства у Будви. Рејтингом је стигла међу 30 најбољих шахисткиња света.

Разговор са њом није био посвећен досадашњим успесима, него разлозима због којих верујемо да је пример мирног и стабилног напредовања, не само међу наших шахисткињама него и шахистима. Теодора јасно и отворено износи своје ставове:

– Можда пресуђују ствари које људи из шаха не виде. Ја сам сигурна да не радим више од других. Ако су то два сата дневно, важно је да буде добар фокус, али и када не радим размишљам о шаховским плановима. Битно је да је све у реду у приватном животу, да се осећам испуњено на доста других нивоа, да имам сталну емотивну подршку од родитеља. Срећна сам!

Одувек?

– Посебно последње две три године. Мислим да особа мора и на духовном нивоу да сазри, не треба да занемари свест о свету који нас окружује. Многи се вежу за шах и то им је све, али живот је много више од тога. Ту су и љубав и однос према свету око нас. Даље, многи шах сматрају послом, а ја покушавам да балансирам, да се страст за шахом не смањи, да пробам да уживам, да играм зато што то волим.

Може ли да се живи од шаха?

– Другачији су стандарди, шта је коме довољно, а мени ово јесте. Искрено, не зато што сам скромна, јер нисам. Ако уђем у првих десет на свету, а томе тежим, биће много боље. Стипендију за националне резултате имам од 2017, а за успех репрезентације у Будви имаћу и међународну. Ту су и награде на турнирима, посебно позивним, премије за успехе у репрезентацији, па и хонорар за коментарисање, као на Гран-при турниру у Београду. Раније су ми основни приходи били од лига: наше, турске, словеначке, немачке, аустријске... Ове године сам решила да се одрекнем тога јер су за напредак неопходни јачи турнири, посебно отворени: Рејкјавик у марту, Менорка у априлу, Дубаји у мају. Даље нисам планирала, вероватно сваког месеца по један, а Олимпијада у септембру. Женске турнире сам свела на минимум.

Због чега?

– Узмимо за пример Јудиту Полгар. Нервира ме када људи кажу да је она изузетак, а не пример. Једина је од малена играла у отвореној конкуренцији и дошла до 2.730. Дакле, једини такав покушај се стопостотно остварио. Да су и друге следиле њен пример можда она не би била једина. Ако бих имала кћерку, рекла бих јој да је најнормалније да игра са дечацима, а женске турнире само ретко. Девојака је много мање, рејтинг им је нереално лимитиран, проћи ће још много година да се то промени.

Да ли се временом смањује респект према јачим противницима када треба бирати између ремија и игре на победу?

– У последњих годину дана нисам имала такве проблеме, али сам на полуфиналу Првенства Србије испустила две надмоћне позиције, против велемајстора Папа и Тиличева. Не због респекта. Нисам била у доброј форми, јер сам после Европског направила дужу паузу у класичном шаху.

Може ли да се напредује и без тренера?

– Већ дуже ми компјутер замењује тренера. Волим да поменем ранијег тренера Зорана Арсовића, сада ми је ментор са којим волим да попричам. И птице на грани знају да ми је дечко велемајстор Вахап Шанал. Он ми помаже и ментално ме бодри. Лепо је што имамо различите јаче стране, ја више обраћам пажњу на отварања, а он на стратегију и игру у средишњици. Ипак, главни рад је за компјутером. Не волим преширок репертоар ни припреме уочи саме партије. Радије унапред стварам слику како може турнир да се развије, да избегнем притисак. У Ретијевом отварању се моја душа најбоље осећа, волим мирнији стил, да ноћ пре партије мирно спавам. Зато волим и завршнице, не што сам специјално радила на њима, него што ми леже. Поносна сам на победу у последњем колу Европског првенства за златну појединачну медаљу, када сам рано изменила даме и добила завршницу.

Порука за читаоце?

– Имамо талентованих девојчица, саветујем им да што што пре иду на отворене турнире и играју са дечацима!