Керуак против компјутера

Очигледно, Београђани воле Сајам књига! Већ од 10 сати ујутру, велики број људи био је на Сајму, разгледао штандове, куповао књиге. У овом времену несташице ипак се показује да се књиге траже а да попусти које дају издавачи нису безначајни без обзира да ли се ради о старим или сасвим новим издањима. Како год, јучерашњи дан обећава, и можда ће се заиста испунити очекивања организатора да ове године Сајам књига посети чак 150.000 људи.

У „прстену” хале 1 наилазимо на штанд „Hesperie edu” и најновију књигу Жарка Требјешанина „Речник Јунгових појмова и симбола”. Познати професор психологије синтетизовао је у речима и сликама, каже Романо Мадера из Милана, свет симбола који прате јунговски пут, чиме читаоцима још више приближава људску психу.

На штанду „Прометеја” из Новог Сада, између низа нових издања, велика слика познатог, рано преминулог глумца Миленка Заблаћанског, уз потпис „Наш пријатељ Миленко Заблаћански”. Ретко лепо сећање једног издавача на популарног глумца који је и „Прометејев” писац: књига Заблаћанског „Убачени елементи” на српском и енглеском, проистекла из представа овог глумца, већ је штампана у два издања.

Нешто даље, штанд Српско-јапанског друштва и велико интересовање за књигу Драгана Миленковића „Јапан за почетнике” (хиљадитом купцу књига о Јапану на овом штанду поклањају златни саке!). Београдски „Плато”, пак, уз књиге Умберта Ека чији је одскора ексклузивни издавач, свакоме ко пазари за 3.000 динара и више, поклања бесплатну улазницу за Сајам. „Плато” се може похвалити новим романом Бернхарда Шлинка „Викенд”, Луја де Бернијера „Партизанова кћи” и Џоане Харис „Лицидерске ципеле”. Ипак, хит је велики Лексикон савремене културе који у више од 600 одредница од којих су неке аналитички чланци, обрађује феномене модерне културе: од ликовне уметности преко облика алтернативне културе до културе нових медија. Цена са попустом 2.800 динара.

У арени, издавач „Чигоја штампа” са разлогом истиче да је за петнаест година постојања добио низ угледних признања: четири пута награду за издавачки подухват, награду „Женско перо” Политике Базара два пута, више пута „Златни хит либер”. Уз низ значајних научних књига из лингвистике и средњовековне књижевности и уметности, уз репринте којима овај издавач подсећа на традицију и корене, стоји и најновији роман Мирјане Бобић Мојсиловић „Азбука мога живота”: модерна прича о савременом браку, навикама и ћутању, усамљености, истини и лажима…

У арени је и београдска „Фабрика књига”, издавач не само изузетан по одличним књигама већ и по још једној необичности: наиме, „Фабрика књига” је, верујемо, једини издавач који на Сајму нема каталог! Како нам је објаснио Дејан Илић, директор и главни уредник, то је зато што не желе да варају читаоце, односно да у каталог стављају наслове који, можда, неће стићи за Сајам а били би тражени. „Фабрика књига”, међутим, има своје верне читаоце и купце, који знају да се сва издања, и нова и стара, налазе на сајту  www.fabrikaknjiga.co.yu па се на тај начин и информишу правовремено. Издвајамо, за сада, књигу „Било једном у Европи” Џона Берџера (превод Славица Милетић), први превод код нас једног дела овог, у свету славног, енглеског писца. Књига изузетно дирљива, а говори о „највећим универзалним темама људске егзистенције: љубави, смрти, усамљености, борби с природом, друштвеној правди…” Немојте се стидети ако заплачете.

Штандом „Геопоетике” завршавамо ову насумичну шетњу: овде се посетиоци већ бесплатно учлањују у Кућу за читање – Клуб читалаца „Геопоетике” који већ ради у Доситејевој 13/II спрат. Ту је и још једна, читалачка, посластица (у време штампарских машина, рекло би се, свежа да још мирише на штампарију!) – култни роман Џека Керуака „На путу” (изворни свитак, превод Дејан Д. Марковић). Керуак је свој цео роман написао на једној јединој, бескрајној страни, насталој од спојених танких листова папира за цртање. Та је ролна, или свитак налик путу, како се и роман зове, било нешто што је Керуак свесно направио и подесио да одговара ширини писаће машине. А онда је сео да пише… Ово, аутентично издање, недавно објављено у Америци а сада и на српском, занимљиво је по томе што је писано у једном једином параграфу (са интерпункцијом, наравно). Од извршне уреднице Јасне Новаков Сибиновић сазнајемо занимљивост: компјутери су једва савладали Керуаков текст јер су „хтели” пошто-пото да га деле у пасусе а како то није могло онда су испуштали читаве странице романа па су лектори и коректори, док издање није било потпуно готово, отворили четворе очи да у том „рвању” са савременом технологијом изађу као победници. Керуак, дакле, у борби са компјутером. Резултат 1:0.