Уметници траже веће плате

Прикључујемо се апелу наших колега из Оркестра Народног позоришта у Београду који су саопштењем за јавност исказали подршку колегама оркестарским уметницима Београдске филхармоније. Зато желимо да још једном скренемо пажњу на реално стање запослених у култури, навели су ансамбли Драме, Хора Опере и Балета Народног позоришта у Београду у свом саопштењу којим су се прикључили својим колегама из Оркестра матичне куће. Протеклих дана уметници из Београдске филхармоније и новосадског Српског народног позоришта такође су изразили незадовољство због социјалног статуса што је наишло на одјек јавности и запослених у култури.

–Запослени уметници, али и радници у култури већ деценијама се суочавају са проблемима малих коефицијената, сходно томе и платама које су већ дуго испод републичког просека. Свакодневно смо суочени са неадекватним условима за рад јер дугогодишње неулагање у адаптацију постојећих објеката у којима радимо и стварамо уметност доводи до тога да одавно не задовољавају минимум потреба достојних уметника у стваралаштву савременог доба. Позориштима, али и целокупној култури врло често је онемогућен нормалан ток рада и претворена у административне службе попут општинских администрација. Недостатак закона о култури, издвајање за културу из годишњег буџета мање од један одсто, доводи нас у најнижи положај у односу на колеге из региона – наводи се у саопштењу ансамбала националног театра.

Уметнички допринос, награде, успеси, констатују у свом писму, и наступи на значајним фестивалима у земљи, али и свету не изостају. Граде се и одржавају захваљујући ентузијазму и преданости уметника и радника у култури, који бирају да посао раде на најбољи могући начин, чак и када за то нису адекватно плаћени или нису задовољени минимални услови за несметан рад. Уметност је најблаже речено као кућа. Лепа је, уживате у њој, уздиже ниво живота, али да би кућа стајала на темељу неопходно је и стално улагање у њено одржавање. Колико је важна култура једног народа и шта све то подразумева свима је јасно. Зато вредности не треба запостављати, јер без очувања културе нема ни очувања идентитета једног народа.

– Из медија сазнајемо да је формирана радна група за побољшање материјалног статуса запослених у култури, али нажалост до овог тренутка уметници из Народног позоришта у Београду нису позвани или укључени у рад. Преговори о социјалном статусу запослених у култури (којих је свега 11.000) воде се годинама, али резултати изостају. Како су пословно правни начини истрошени, овим путем желимо да јавно апелујемо на ресорно министарство у нади да се досадашња намера за побољшање услова и социјалног статуса запослених у култури покрене и реализује – поручују уметнички ансамбли националног театра.

Током викенда и управа Народног позоришта у Београду огласила се саопштењем у којем су, поред осталог навели да је  чињеница да зараде запослених у позоришту већ дуже време заостају за примањима осталих запослених у јавном сектору.

– Разумевајући постојање овог дугогодишњег проблема, још у мају прошле године управе Српског народног позоришта из Новог Сада и Народног позоришта у Београду покренуле су разговоре са представницима синдиката. Разговори су настављени у Министарству културе, које је одмах прихватило ову иницијативу решавања постојећег проблема у циљу што бољег функционисања институција културе. Коначно, започети су и разговори са државним секретаром у Министарству финансија. Све даље преговоре на тему доходака и коефицијената запослених у култури, наставили су овлашћени представници синдиката – наводи управа националног театра и додаје:

– Влада Србије донела је на предлог министарке културе Маје Гојковић, одлуку о формирању Радне групе за унапређење материјалног и радноправног положаја запослених у установама културе, у складу са споразумом Синдиката и Владе из децембра месеца, а на тему дефинисања најбољих решења за све установе културе, у смислу побољшања рада, услова рада, цене рада и то за све запослене у култури.

Сви запослени су добродошли и имају демократско право да представницима својих синдиката укажу на своје проблеме. У овој радно-експертској групи нема директних представника ансамбала, нити представника управе, већ стручних лица из неколико министарстава и представника репрезентативних синдиката у култури. Верујемо да управо формирањем ове стручне групе Влада жели да потврди јасну намеру да препознаје наше проблеме и да жели да их реши.

У Народном позоришту у Београду су, како наводи управа националног театра, у последњем периоду учињени значајни помаци који се тичу унапређења техничке базе. У све ансамбле примљени су нови чланови, као и у техници. Урађено је много на подизању имиџа Народног позоришта кроз унапређење канала комуникације са публиком, као и кроз квалитет представа, броја гостовања, довођења врхунских сарадника, редитеља, кореографа, диригената...

– Желимо да истакнемо да је Народно позориште у Београду потпуно свесно свих проблема и препрека и да заједно са Министарством културе максимално чинимо кораке у складу са законом и могућностима, поштујући репрезентативност синдиката при формалним разговорима о социјалном статусу и будућности запослених у култури, кораке који су у нашој моћи да унапредимо радне околности и положај запослених – наводи управа националног театра.

Дарко Томовић: Сада не би требало да се стане

Ово није никаква новонастала ситуација, будући да стање у којем се налазимо јако дуго траје. Она је сада добила на гласности јер је адресирана. Сматрам да је крајњи тренутак да се нешто уради на пољу културе, па макар и оваквим искораком свих уметника, јер до сада је било да смо веровали на реч. Нешто се уради, нешто не, а онда чекамо следећу, бољу прилику, каже за „Политику” глумац Дарко Томовић, председник синдикада „Синглус” и наглашава:

– Мислим да је било крајње време да изађемо овако фронтално сви, ово је дакле уметничка, еснафска прича. Није синдикална прича, мада „Синглус”  на чијем сам челу по природи ствари све ово подржава. Ради се о статусу, социо-економским условима, условима рада, радним правима. Ово је први корак што се мене тиче. Сада не би требало да се стане, видећемо како ће колеге да се одреде, настојимо да анимирамо све раднике у култури да се тај статус коначно утврди. Да видимо колико нам је битна култура и да јој се да право место у буџету, а онда и у социјалном ткању ове државе. Нас је на  републичком нивоу око 2.000, а свеукупно радника у култури је 11. 000 у Србији, рачунајући и локалне самоуправе.