Десет година америчко-руског прокси рата

САД су већ пуну деценију дубоко уплетене у трагична украјинска дешавања, потврдили су истраживачи америчког „Њујорк тајмса”. Отишло се и корак даље, заједничке акције службе безбедности Украјине и америчких обавештајаца у више наврата су преношене и на територију суседне Русије. Овај „рат у сенци”, како се наводи, омогућио је надлежнима из америчких војних структура не само да контролишу дешавања у земљи коју тренутно води Володимир Зеленски, него и да се дубоко инфилтрирају у све поре украјинског друштва.

Украјинска обавештајно-безбедносна служба видно је појачала своју активност од 2014, по рушењу тадашње легалне власти у Кијеву, анексије Крима и побуне руског живља у Донбасу. То је и време кад је почела активна сарадња с колегама са западне стране Атлантика, практично, предавањем овог дела суверене украјинске делатности америчким покровитељима. Подсетимо, још током немира и трагедије у Кијеву (21. новембра 2013 – 22. фебруара 2014) истрага је показала да су међу снајперистима који су на Тргу Мајдан пуцали у окупљену масу били присутни и агенти ЦИА.

Према извештају састављеном на основу разговора с неколицином бивших и садашњих агената америчке обавештајне службе сазнаје се да су САД у своје испоставе у Украјини уложиле више десетина милиона долара. Део тог новца ишао је на обуку припадника украјинских безбедњака, док је остатак усмераван на јачање људства и опремање база ЦИА у бившој совјетској републици, које ни по чему нису биле подређене локалним властима. И радили су искључиво у интересу Вашингтона.

Званично, амерички обавештајци нису деловали на територији Русије, али, по свему судећи, имајући у виду и организацију терористичких напада на гасоводе „Северни ток” и одсецања Европе од руских енергената, циљ ових служби свакако је био да ослабе Русију, њену економску и војну моћ и утицај на Старом континенту.

Зато је оформљен и посебан директорат у ЦИА, чији је посао био контрола над службама у Украјини. Такође, чињеница је да су управо Американци својом свемирском технологијом надзирања дешавања на терену, што је укључивало и навођење украјинских ракета на циљеве у Русији, омогућили украјинској војсци да гађа циљеве удаљене од граничне линије две земље. Све наведено јасно указује на уплетеност ЦИА у дешавања у центру Европе, па и шире.

Украјински медији који преносе писање „Њујорк тајмса” склони су да причу о америчким базама повежу с отезањем одлуке о слању америчке војне помоћи Украјини вредне 61 милијарду долара. Односи две безбедносне службе зачети су у време председниковања Петра Порошенка, који је на чело украјинског одељка поставио Валерија Кондратјука, задуженог за унапређење односа с ЦИА. По свој прилици овој сарадњи ништа није стајало на путу. Податак који све казује јесте и онај по којем су једини амерички службеници који нису напустили Кијев почетком 2022. кад је почео рат били управо припадници ЦИА.

Почетак руске специјалне војне операције био је жесток ударац на интересе САД у Украјини и многи се стога плаше да би отезање с одобравањем нових милиона помоћи Зеленском могло само негативно да утиче на рад америчких агената који су остали на терену.

Такође, током протеклих десет година руски сусед је постао нека врста центра за деловање и у осталим европским земљама. Поготово у земљама бивши чланицама Варшавског пакта и републикама које су својевремено биле делови Совјетског Савеза. Распад једног тако обимног обавештајног система не би толико погодио САД колико би се одразио на дешавања на европском континенту. А то значи и да би америчка контрола над овдашњим променама ослабила до те мере да Вашингтон више не би био у могућности да их квалитетно каналише.

Извештај „Њујорк тајмса” покренуо је многа питања која се не дотичу само Старог континента, већ задиру далеко шире и указују на неке глобалне тенденције. Такође, не би требало сметнути с ума да је наведена прича пуштена у јавност у тренутку великих превирања на америчкој политичкој сцени и припрема за председничке изборе заказане за 5. новембар. У таквим околностима сва средства су дозвољена.

Ипак, остаје горак укус да док амерички новинари не покрену неку причу о сумњивим радњама њихових државних служби, остатак света на све гледа као да га се уопште не тиче ко му кроји судбину, због чега и на који начин. Другим речима, извештај о ЦИА показује да су западноевропске безбедносне агенције у тој мери под утицајем америчке да су постале неспособне да посао за који су квалификоване раде у складу с уставним обавезама.