Deset godina američko-ruskog proksi rata

SAD su već punu deceniju duboko upletene u tragična ukrajinska dešavanja, potvrdili su istraživači američkog „Njujork tajmsa”. Otišlo se i korak dalje, zajedničke akcije službe bezbednosti Ukrajine i američkih obaveštajaca u više navrata su prenošene i na teritoriju susedne Rusije. Ovaj „rat u senci”, kako se navodi, omogućio je nadležnima iz američkih vojnih struktura ne samo da kontrolišu dešavanja u zemlji koju trenutno vodi Volodimir Zelenski, nego i da se duboko infiltriraju u sve pore ukrajinskog društva.

Ukrajinska obaveštajno-bezbednosna služba vidno je pojačala svoju aktivnost od 2014, po rušenju tadašnje legalne vlasti u Kijevu, aneksije Krima i pobune ruskog življa u Donbasu. To je i vreme kad je počela aktivna saradnja s kolegama sa zapadne strane Atlantika, praktično, predavanjem ovog dela suverene ukrajinske delatnosti američkim pokroviteljima. Podsetimo, još tokom nemira i tragedije u Kijevu (21. novembra 2013 – 22. februara 2014) istraga je pokazala da su među snajperistima koji su na Trgu Majdan pucali u okupljenu masu bili prisutni i agenti CIA.

Prema izveštaju sastavljenom na osnovu razgovora s nekolicinom bivših i sadašnjih agenata američke obaveštajne službe saznaje se da su SAD u svoje ispostave u Ukrajini uložile više desetina miliona dolara. Deo tog novca išao je na obuku pripadnika ukrajinskih bezbednjaka, dok je ostatak usmeravan na jačanje ljudstva i opremanje baza CIA u bivšoj sovjetskoj republici, koje ni po čemu nisu bile podređene lokalnim vlastima. I radili su isključivo u interesu Vašingtona.

Zvanično, američki obaveštajci nisu delovali na teritoriji Rusije, ali, po svemu sudeći, imajući u vidu i organizaciju terorističkih napada na gasovode „Severni tok” i odsecanja Evrope od ruskih energenata, cilj ovih službi svakako je bio da oslabe Rusiju, njenu ekonomsku i vojnu moć i uticaj na Starom kontinentu.

Zato je oformljen i poseban direktorat u CIA, čiji je posao bio kontrola nad službama u Ukrajini. Takođe, činjenica je da su upravo Amerikanci svojom svemirskom tehnologijom nadziranja dešavanja na terenu, što je uključivalo i navođenje ukrajinskih raketa na ciljeve u Rusiji, omogućili ukrajinskoj vojsci da gađa ciljeve udaljene od granične linije dve zemlje. Sve navedeno jasno ukazuje na upletenost CIA u dešavanja u centru Evrope, pa i šire.

Ukrajinski mediji koji prenose pisanje „Njujork tajmsa” skloni su da priču o američkim bazama povežu s otezanjem odluke o slanju američke vojne pomoći Ukrajini vredne 61 milijardu dolara. Odnosi dve bezbednosne službe začeti su u vreme predsednikovanja Petra Porošenka, koji je na čelo ukrajinskog odeljka postavio Valerija Kondratjuka, zaduženog za unapređenje odnosa s CIA. Po svoj prilici ovoj saradnji ništa nije stajalo na putu. Podatak koji sve kazuje jeste i onaj po kojem su jedini američki službenici koji nisu napustili Kijev početkom 2022. kad je počeo rat bili upravo pripadnici CIA.

Početak ruske specijalne vojne operacije bio je žestok udarac na interese SAD u Ukrajini i mnogi se stoga plaše da bi otezanje s odobravanjem novih miliona pomoći Zelenskom moglo samo negativno da utiče na rad američkih agenata koji su ostali na terenu.

Takođe, tokom proteklih deset godina ruski sused je postao neka vrsta centra za delovanje i u ostalim evropskim zemljama. Pogotovo u zemljama bivši članicama Varšavskog pakta i republikama koje su svojevremeno bile delovi Sovjetskog Saveza. Raspad jednog tako obimnog obaveštajnog sistema ne bi toliko pogodio SAD koliko bi se odrazio na dešavanja na evropskom kontinentu. A to znači i da bi američka kontrola nad ovdašnjim promenama oslabila do te mere da Vašington više ne bi bio u mogućnosti da ih kvalitetno kanališe.

Izveštaj „Njujork tajmsa” pokrenuo je mnoga pitanja koja se ne dotiču samo Starog kontinenta, već zadiru daleko šire i ukazuju na neke globalne tendencije. Takođe, ne bi trebalo smetnuti s uma da je navedena priča puštena u javnost u trenutku velikih previranja na američkoj političkoj sceni i priprema za predsedničke izbore zakazane za 5. novembar. U takvim okolnostima sva sredstva su dozvoljena.

Ipak, ostaje gorak ukus da dok američki novinari ne pokrenu neku priču o sumnjivim radnjama njihovih državnih službi, ostatak sveta na sve gleda kao da ga se uopšte ne tiče ko mu kroji sudbinu, zbog čega i na koji način. Drugim rečima, izveštaj o CIA pokazuje da su zapadnoevropske bezbednosne agencije u toj meri pod uticajem američke da su postale nesposobne da posao za koji su kvalifikovane rade u skladu s ustavnim obavezama.