РЗС: Србија није остала без половине шума

Најновији попис пољопривреде показао је да је површина под шумама на пољопривредним газдинствима за пет година смањена за 48,2 одсто, али се то не односи на укупну пошумљеност у Србији, саопштио је Републички завод за статистику (РЗС).

У одговору на питања агенције Бета, поводом резултата пописа који показују да је површина под шумом смањена на 504.104 хектара у односу на 2018, РЗС је навео да то не значи да је Србија остала без тих шума, него да је главни разлог то што правна лица која располажу великим површинама под шумама немају више статус пољопривредног газдинства, па нису била обухваћена пописом.

РЗС је прецизирао да се подаци из пописа односе искључиво на пољопривредна газдинства привредних друштава, земљорадничких задруга и других облика правних лица и предузетника који су регистровани да обављају пољопривредну делатност и породична пољопривредна газдинства.

„Површине под шумама приказане у првим резултатима Пописа пољопривреде 2023. односе се искључиво на површину под шумама пољопривредних газдинстава која су и била предмет овог пописа и не представљају укупну површину под шумом у Републици Србији”, објашњава се у одговору.

РЗС је навео да је циљ Пописа пољопривреде прикупљање података о структури пољопривредног земљишта и да се подаци о осталим земљишним површинама којима пољопривредна газдинства располажу, укључујући површине под шумом, искључиво прикупљају ради добијања биланса укупно расположивог земљишта сваког пописаног пољопривредног газдинства.

„Сва физичка и правна лица која располажу шумским фондовима, а не обављају делатност пољопривреде и нису испунила критеријум за пољопривредно газдинство нису ни била предмет Пописа пољопривреде 2023, као ни њихове површине под шумом”, саопштио је РЗС.

У саопштењу се објашњава да је до значајног пада површине под шумом на пољопривредним газдинствима дошло, пре свега, због тога што правна лица која располажу великим површинама под шумама немају више статус пољопривредног газдинства јер у обављању својих делатности више не користе пољопривредно земљиште.

„То што више не испуњавају услов за пољопривредно газдинство (према критеријумима Пописа пољопривреде) и нису предмет пописа не значи да и даље не располажу великим шумским површинама”, навели су из РЗС.

Укупне површине под шумом у Србији предмет су истраживања статистике шумарства, додаје се у саопштењу, уз напомену да те податке није могуће поредити са подацима из Пописа пољопривреде јер постоје методолошке разлике које се тичу јединица посматрања и обухвата.

Према последњим подацима, за 2020. годину, укупна површина под шумом у Србији била је 2.261.386 хектара. Од тога је у државној својини 976.302 хектара а у приватној својини 1.285.084 хектара.

РЗС је саопштио да је пошумљеност Србије око 29 одсто и да је највећи проценат површине под шумом у јужној и источној Србији (око 41 одсто), затим у Шумадији и западној Србији (око 37 одсто), у региону Београда (19 одсто), док је најмањи у Војводини (седам одсто).

У току 2024. године биће спроведено ново истраживање статистике шумарства чији ће резултати бити објављени у другој половини године.