Битеф театар слави рођендан

Битеф театар, авангардно позориште смештено у театарски простор реконструисане евангелистичке цркве, у самом срцу Дорћола овог викенда обележава 35 година постојања. Још од оснивања 1989. године, идеја Битеф театра била је ширење утицаја истоименог фестивала, откривање нових позоришних тенденција у нашој средини, као и пружање простора уметницима чији рад представља искорак из традиционалних и утврђених граница сценског израза.

–Округле годишњице институција културе треба прослављати, ваља прослављати и оне друге годишњице које немају нулу на крају, па и оне године које се само уписују у трајања, јер сурови диктат времена у којем живимо наводи нас према уској стази среће која води до плитке воде радости постојања. Нешто као до оазе у пустињи. Тако је то у култури, мало је разлога за срећу, чак и онда када су ти разлози оправдани, али судбина уметника управо јесте тај краткорочни кредит славе, који се мора отплаћивати већ следећег дана, наредном представом, изложбом, књигом.  Али, наредни пројекта је нова неизвесност. Протекло је 35 година од оснивања Битеф театра, и оно што можемо рећи у дану годишњице је уверење да је наум Мире Траиловић испуњен, јер Битеф театар домаћин је представа посебног сензибилитета и кућа, неки кажу и црква, у којој има места за све позоришне уметнике, каже за „Политику” Милош Латиновић, директор Битефа и Битеф театра и додаје:

–Продукције Битеф театра, а посебно овогодишња манифестација „Месец независне сцене” у којој смо угостили 16 представа различитог жанра, али и из различитих средина, јасно указују којим путем идемо, а он је трасиран од стране театарских зналаца. Пред нама је још једна година у којој ћемо релативизовати четири премијере: драмског и плесног театра, осмислити дешавања у „Битеф зони”, бити домаћин учесницима Филозофског театра и, наравно, организовати Битеф фестивал. Тако једноставна набрајалица, испод које као заједнички именилац стоји континуирани рад. Нешто као фабричка трака. Сурово и неуметнички, али искрено и тачно. Јер, данас је прослава, а сутра је нови дан: треба радити. Зар о томе није говорио и Чехов. Идемо даље, земаљски дани теку...

Врата Битеф театра од самог његовог оснивања отворена су за све видове сценског израза који своје уточиште нема ни на једној другој београдској сцени. Организован по угледу на модерна европска позоришта, Битеф театар нема стално запослен уметнички ансамбл. Редитељи, глумци, писци, играчи, музичари и продуценти ангажују се на конкретним пројектима што се показало као најефикаснији начин функционисања позоришта.

 Идејни пројекат за цркву у којој је смештен Битеф театра израдио је 1940. године Ото Бартнинг (1883‒1959), један од најпознатијих и најутицајнијих немачких архитеката и теоретичара архитектуре 20. века. Приликом реализације Бартнингове идејне скице за београдску евангеличку цркву дошло је до извесног одступања. Како је то био обичај када је реч о „увезеним” пројектима, разрада нацрта изведена је у београдском пројектантском бироу архитекте Ђорђа В. Сташевског. Радови су отпочели 20. августа 1940. године, а извођач је било техничко предузеће архитекте Милана Секулића. Темељи нове цркве свечано су освећени 20. октобра исте године.