Bitef teatar slavi rođendan

Bitef teatar, avangardno pozorište smešteno u teatarski prostor rekonstruisane evangelističke crkve, u samom srcu Dorćola ovog vikenda obeležava 35 godina postojanja. Još od osnivanja 1989. godine, ideja Bitef teatra bila je širenje uticaja istoimenog festivala, otkrivanje novih pozorišnih tendencija u našoj sredini, kao i pružanje prostora umetnicima čiji rad predstavlja iskorak iz tradicionalnih i utvrđenih granica scenskog izraza.

–Okrugle godišnjice institucija kulture treba proslavljati, valja proslavljati i one druge godišnjice koje nemaju nulu na kraju, pa i one godine koje se samo upisuju u trajanja, jer surovi diktat vremena u kojem živimo navodi nas prema uskoj stazi sreće koja vodi do plitke vode radosti postojanja. Nešto kao do oaze u pustinji. Tako je to u kulturi, malo je razloga za sreću, čak i onda kada su ti razlozi opravdani, ali sudbina umetnika upravo jeste taj kratkoročni kredit slave, koji se mora otplaćivati već sledećeg dana, narednom predstavom, izložbom, knjigom.  Ali, naredni projekta je nova neizvesnost. Proteklo je 35 godina od osnivanja Bitef teatra, i ono što možemo reći u danu godišnjice je uverenje da je naum Mire Trailović ispunjen, jer Bitef teatar domaćin je predstava posebnog senzibiliteta i kuća, neki kažu i crkva, u kojoj ima mesta za sve pozorišne umetnike, kaže za „Politiku” Miloš Latinović, direktor Bitefa i Bitef teatra i dodaje:

–Produkcije Bitef teatra, a posebno ovogodišnja manifestacija „Mesec nezavisne scene” u kojoj smo ugostili 16 predstava različitog žanra, ali i iz različitih sredina, jasno ukazuju kojim putem idemo, a on je trasiran od strane teatarskih znalaca. Pred nama je još jedna godina u kojoj ćemo relativizovati četiri premijere: dramskog i plesnog teatra, osmisliti dešavanja u „Bitef zoni”, biti domaćin učesnicima Filozofskog teatra i, naravno, organizovati Bitef festival. Tako jednostavna nabrajalica, ispod koje kao zajednički imenilac stoji kontinuirani rad. Nešto kao fabrička traka. Surovo i neumetnički, ali iskreno i tačno. Jer, danas je proslava, a sutra je novi dan: treba raditi. Zar o tome nije govorio i Čehov. Idemo dalje, zemaljski dani teku...

Vrata Bitef teatra od samog njegovog osnivanja otvorena su za sve vidove scenskog izraza koji svoje utočište nema ni na jednoj drugoj beogradskoj sceni. Organizovan po ugledu na moderna evropska pozorišta, Bitef teatar nema stalno zaposlen umetnički ansambl. Reditelji, glumci, pisci, igrači, muzičari i producenti angažuju se na konkretnim projektima što se pokazalo kao najefikasniji način funkcionisanja pozorišta.

 Idejni projekat za crkvu u kojoj je smešten Bitef teatra izradio je 1940. godine Oto Bartning (1883‒1959), jedan od najpoznatijih i najuticajnijih nemačkih arhitekata i teoretičara arhitekture 20. veka. Prilikom realizacije Bartningove idejne skice za beogradsku evangeličku crkvu došlo je do izvesnog odstupanja. Kako je to bio običaj kada je reč o „uvezenim” projektima, razrada nacrta izvedena je u beogradskom projektantskom birou arhitekte Đorđa V. Staševskog. Radovi su otpočeli 20. avgusta 1940. godine, a izvođač je bilo tehničko preduzeće arhitekte Milana Sekulića. Temelji nove crkve svečano su osvećeni 20. oktobra iste godine.