Заједно Север и Југ

Богатим културним програмом током целе предстојеће недеље биће обележено 30 година постојања Катедре за скандинавске језике Филолошког факултета у Београду. Прослава јубилеја почиње данас, а заинтересоване очекују представе, музички наступи и свакодневна предавања иностраних гостију на овој катедри. Концерт на који скрећемо пажњу означиће свечани почетак манифестације: вечерас у 18 часова у Великој сали Дома културе "Студентски град" на Новом Београду, публици ће се представити музичари са чувене њујоршке академије Џулијард, норвешки и македонски извођачи, као и наша млада пијанисткиња мр Сања Петричић, по чијој идеји је и дошло до оваквог концерта.

Сања Петричић се школовала у Њујорку где је остварила изузетне контакте са музичарима из целог света, организујући са њима већ осам интернационалних наступа по Европи. О данашњем концерту, под називом "Дневник господина Рајића", за наш лист је рекла:

– Реч је о дневнику Радована Рајића, оца познатог професора скандинавистике Љубише Рајића, који је водио за време Другог светског рата, док је био у заробљеништву у Норвешкој. Дневник као запис догађаја и размишљања, препун је интимних осећања и детаља везаних за дружења у логору, која су прерасла у трајна пријатељства. Наиме, заробљеници су често организовали концерте усред логора и ти одломци биће вечерас прочитани публици. Инспирисана њима, дошла сам на идеју да сјединим две приче, јер ће вечерас свирати и музичари из Норвешке и наши са Балкана, каже Сања Петричић.

Пројекти међународне размене нису новост за младу пијанисткињу. Штавише, овој теми, алтернативном приступу класичној музици, посветила је и своју докторску тезу на којој тренутно ради. Проблем извесне "неприступачности" класике присутан је, како каже, и у центру света Њујорку, јер је данас тешко такмичити се са осталим музичким жанровима. Зато истиче:

– Мора постојати свест да не одустанемо. Ми, извођачи, треба да испланирамо шта стављамо на репертоар, да размишљамо ко долази да нас слуша и да будемо одговорни за то вече. Нема ничег лошег ако музичари и нешто кажу пред наступ или остану са публиком после концерта, да људи осете њихов ентузијазам, да им буду приступачнији.

Питамо да ли је дошло доба када озбиљна музика више није довољна самој себи, или је класика и даље бабарога само замаскирана у мултимедијалност, сценску поставку, стихове, видео-бим.

Наша саговорница, предавач Управљања културним пројектима на Факултету за медије и комуникације, наглашава да је истинским љубитељима озбиљна музика сасвим довољна и једино потребна, али сматра да не треба затварати врата за онај део популације који би желео да се информише а до сада, преплављен разним другим утицајима, за то није имао прилике.

– Време је да се и стандардни репертоари оркестара прошире. То јесте ризик али ако се уради са укусом, такав ризик вреди пробати, каже пијанисткиња.

Вечерас су на репертоару дела Божидара – Бокија Милошевића, Анте Гргина, Беле Барока и Едварда Грига. Све у славу српско-скандинавских односа, уз одломке из интимне приче господина Рајића, стихове на сцени и друга изненађења. Улаз је слободан, уз напомену: места има само колико и бесплатних улазница које се пре концерта могу подићи на благајни "Студењака".