ВМА није обична болница

Војномедицинска академија обележила је јубилеј – 180 година постојања. Набавка нових уређаја и осавремењивање постојећих дијагностичких апарата приоритет je ове установе у наредном периоду, али и едукација кадрова, брзина уочавања проблема, као и правовремено реаговање медицинских тимова када је реч о пацијентима које лече.

У разговору за „Политику”, пуковник професор др Мирослав Вукосављевић, начелник ВМА, каже да су разни примери изузетне сарадње са лекарима из цивилних здравствених установа резултирали увођењем нових процедура у лечењу и дијагностици у ВМА, а које су резервисане за специјализоване болнице. Најновији пример је област кардиологије и збрињавање кардиолошких стања кроз најсавременије методе, што је овој установи од огромне важности у свакодневном раду, а не само средом, када збрињавају хитне случајеве за цео Београд.

„Људски фактор је незаменљив. Иако је живот у 21. веку донео додатни ослонац у виду брже и лакше дијагностике, основа лечења и даље свакако почиње дијагнозом, прегледом пацијента и сагледавањем различитих лабораторијских резултата. Технологија је ту да нам изоштри мисао и ефикасније укаже на евентуални проблем, али људи остају неприкосновени ослонац успешног лечења. Због тога и усавршавање у земљи и иностранству не сме да изостаје. Савременом медицином се у далекој историји подразумевало када се у рад једног лекара, јер их се могло набројати на прсте две руке, укључе и колеге других специјалности ради свеобухватног лечења, а данас је то обавезно коришћење најбољег што технологија нуди”, истиче др Вукосављевић.

Велики повратак трансплантационе хирургије додатно је оснажио место ВМА у здравственом систему Србије.

Да, претходна и ова година вратиле су наше трансплантационе тимове и ВМА на пут старе славе и померања граница. Посебно сам поносан на те екипе људи, њихову организацију, приправност, дежурства, јер нису међу њима само лекари и медицински техничари навикнути на сменски рад и хитне ноћне позиве већ и сви остали учесници, почев од возача па до логистичке подршке. Трансплантациона хирургија у ВМА развија се од 1996. године, када је урађена прва трансплантација бубрега и додатно је оснажена првом трансплантацијом јетре урађеном 2005. године, чиме је ВМА сврстана у ред високорангираних здравствених установа. Такође, прве трансплантације рожњаче урађене су чак 1971. године, а настављене усвајањем нових законских регулатива, те отварањем прве акредитоване Очне банке у земљи 2018. године. Од прошлог рођендана урадили смо четири кадаверичне трансплантације јетре, шест кадаверичних трансплантација бубрега, 22 трансплантације бубрега са живог донора, а трансплантиране су и четири рожњаче, а било би их и много више да је број донора већи. Посебна потврда статуса ВМА је и потписан уговор о сарадњи у области трансплантације органа између Министарства одбране и Министарства здравља. Уз то, у ВМА се више од пола века бавимо и лечењем најтежих хематолошких пацијената трансплантацијама матичних ћелија хематопоезе. То је још један наш допринос републичком трансплантационом програму јер до сада имамо искуство од преко 1.600 ових процедура.

Какви су резултати Центра за хитну помоћ ВМА када сте средом дежурна установа за град Београд? Било је речи о обнови и адаптацији простора.

Наш дежурни дан, у народу популарна среда, актуелан је од 2010. године. Центар за хитну помоћ ВМА, својевремено пројектован за много мањи број пацијената, није ни слутио разнолику здравствену проблематику са којом се суочава савремени свет данас. Оно што нам је коју годину раније био просек, а то је пет стотина грађана који затраже помоћ, сада је више од седам стотина. Приоритети у здравству се мењају свакодневно. Јасно је да нам за преглед или хитан пријем, па макар и током тих 24 сата, треба већи, шири, за све наше пацијенте комотнији радни простор, али подједнако су важни и захтеви других организацијских јединица под ових 180.000 квадратних метара. Болничке капацитете традиционално прилагођавамо уочи среде, али некад је заиста посебна вештина свих искусних дежурних, па и млађих специјалиста, да успешно збрину тако велики број пацијената. Јер хитни пријеми су најчешће ургентна кардиолошка стања, која захтевају интензивну негу и посебан режим лечења, а капацитети свих болница, па и наше, по овом питању су ограничени.

Да ли сте се вратили у нормалан режим рада после пандемије ковида 19?

Често наглашавам да ВМА није обична болница. Под њеним кровом налази се око четири петине комплетног војног здравства. Али посебно је важна улога и других нивоа здравствене заштите како би лечење свих наших пацијената, и војних и цивилних, било добро вођено од почетка.

У једном од првих интервјуа за „Политику” најавио сам интензиван рад, који је претходио реформама у здравству и брз темпо у циљу достизања максимума у свим сегментима рада. Тако је и било. Искрено, седам пуних година, и осма, на месту начелника ВМА су пролетеле. Томе је доста допринела и пандемија вируса корона, али чак и без ње уверен сам да нам свакодневица не би била ни спорија, ни лакша. У односу на претходне године, тј. бројке, резултати, вратили су се „у нормалу”. Прошле године смо стационарно лечили око 30.000 пацијената, урадили око 20.000 операција уз око три милиона лабораторијских анализа. Обављено је и око 300.000 специјалистичких прегледа војних и цивилних осигураника, 75.000 радиолошких дијагностика. Све су то већ виђене бројке, а после периода короне, када смо имали дуплиран број прегледа и пријема преко Центра за хитну помоћ ВМА уз мањи број људи, као да нам је подигнута летвица за свакодневни рад. Баш како је и тада често изговарано, после пандемије ковида ништа више неће бити исто. И није.

Допунски рад ВМА изазвао је опречна мишљења у јавности? Каква је ситуација сада?

Интересантно је да смо током припреме за свечану академију поводом Дана ВМА наишли на податак да је поликлиничка служба ВМА радила са цивилима још од оснивања јер је ВМА увек била намењена лечењу свих грађана. Поликлинички рад је заустављен само током периода короне, али чак су и тада сви грађани, независно од здравственог осигурања, могли да затраже нашу помоћ преко наше хитне службе. Након што је настављено нормално функционисање целе установе, почели су прегледи војних и цивилних осигураника са упутима на поликлиници током преподневних часова, па су на ред дошли и потези неопходни за одржавање конкурентности ВМА. Један од њих је повратак допунског рада у поподневним часовима и усаглашавање ценовника услуга са другим здравственим установама.

Колико су грађани заинтересовани да долазе и плаћају прегледе, а колико су лекари спремни да раде у поподневним сатима?

Допунски рад омогућио је нашим специјалистима да раде у својој матичној установи коју добро познају, под истим условима као у другим секторима, а с друге стране, обезбедили смо здравствене услуге већем броју грађана, и то све без оптерећења фондова за здравствено осигурање. Ово је, напомињем, само један од начина лечења у ВМА, и то уколико пацијент одабере ВМА и жели да га прегледа одређени лекар. Кроз кабинете и функцијске дијагностике специјалисти и супспецијалисти пружају услуге комплетне дијагностике и терапије уз истовремену међуклиничку сарадњу. Баш из ових разлога, као и због вишедеценијског поверења у рад лекара ВМА, одговора на велико интересовање становника наше земље, земаља у региону и у иностранству. Свеобухватност, на једном месту, која карактерише рад ВМА, узроковала је да интересовање за лечење код нас никада није јењавало.

Шта су у дугој историји биле прекретнице у функционисању установе на чијем сте челу?

Незахвално је говорити о тако дугој и богатој историји. ВМА је сведок настанка и развоја санитетске службе, настајања војних болница, а наши претходници су учесници свих бурних и мало мање немирних времена у нашој земљи. Немогуће је прескочити ратну медицину као својеврсну полазну основу успеха мноштва генерација војних доктора. Нажалост, ратна времена су доносила највреднија искуства у војној медицини, а у мирнодопско доба највећи изазови су, опет, у области хирургије. Од великих и компликованих захвата, чиме су решаване проблематике са којима нико у земљи није покушао да се „ухвати укоштац”, преко микрохирургије, реплантације, па до роботских стаплера. Тешко је издвојити важне прекретнице у раду када је сваки пут у питању спасавање живота. Рецимо да нам је свака операција у којој по правилу учествује мултидисциплинарни тим донела елан за још снажније подухвате.

За ових седам година, колико сам на челу наше највеће војноздравствене установе, небројано пута сам се враћао не само својим почецима већ и историји ВМА. Оно што са одговорношћу могу да потврдим јесте да је ВМА била и остала својеврстан вулкан страсти према знању, науци и бризи о здрављу свих грађана. Међу првима у земљи увели смо дневну хирургију, и то 2005. године. До минимално инвазивне хирургије, која је посвећена мањем броју болничких дана, бржег и лакшег опоравка пацијената, али и мањих трошкова лечења, прошли смо и кроз прву минимално инвазивну лапароскопску ресекцију јетре, микрохируршку реконструкцију језика и пода усне дупље слободним режњем са предње спољашње стране натколенице, вишебројних успеха у домену ВАТС хирургије, као и прве микроинцизионе задње витректомије ока у земљи и региону, пре више од деценије (и још у хирургији уживо), која је знатно усавршена и постала рутинска метода у клиничком раду за читав низ обољења задњег сегмента ока. Све су то захтевне хируршке методе које изискују мултидисциплинарни приступ, а по томе је ВМА била и остала препознатљива. Због тога је и настала она у народу позната реченица „Може му помоћи само ВМА.”

Медаље за најбоље хирурге

Шта нас очекује током прославе Дана ВМА, која ће бити одржана 4. марта?

Обележавање јубилеја као што је 180. рођендан ВМА у служби свог народа, своје војске и своје државе осмислили смо као свечану академију са нашим традиционалним наградама тим поводом. Изабране су најбоље организацијске јединице са изузетним резултатима у претходних годину дана, а уручићемо и медаље „Др Владан Ђорђевић” најбољим хирурзима из војног и цивилног здравства. То су стандардни симболи свечаности, а програмом смо ове године предвидели мало другачији осврт на важност ВМА. Поносни на све своје генерације запослених, успехе и храбре подухвате у дијагностици и лечењу најтежих обољења свих својих пацијената, спремни увек да напредујемо и радимо више и боље, преносимо знања и учимо, да будемо увек у друштву најбољих и са сталним погледом у будућност – биће порука наше свечаности.

Учешће у мировним операцијама као бенефит

Како се решава проблем са недостатком медицинског кадра?

У односу на модеран начин живота и све факторе ризика које уз себе неминовно носи, колико год да нас има и колико год сати дневно да радимо – мало је. Оно што војно здравство издваја на тржишту увек ће бити услови рада и неки од бенефита попут стручног усавршавања у земљи и иностранству, сталних обука за нове процедуре, могућности учешћа у мировним операцијама, коректних међуљудских односа, што је све резултирало већим приливом у односу на одлив кадра у прошлој 2023. години, као и претходних седам година.